TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Učesnica ,,Zadruge 5″ Anđela Đuričić imala je posle srednje škole dugu vezu sproblematičnim muškarcem, a kako se saznaje, posle raskida s njim sebi je htela da presudi tako što je u pijanom stanju sela za volan, pa se zakucala u zgradu nedaleko od svoje kuće.
Ona je teško podnela to što je momka uhvatila s drugom, pa je zbog ljubomore htela da digne ruku na sebe.
Anđela je po prirodi temperamentna, svađalica je i ne voli nepravda. Nije imala mnogo veza, ali su sve bile duge. Mislila sam da će sa svakim dečkom da sklopi brak pošto su joj veze trajale i po pet godina, pa onda odjednom pozove i kaže da je raskinula. U jednog momka je bila zaljubljena toliko da se s društvom maltene nije viđala. Bili smo joj nebitni! Non-stop su bili zajedno, on je nekoliko godina stariji od nje, drži automahaničarsku radnju. Uhvatila ga je u prevari kad je slučajno i bez najave došla kod njega u lokal. Bio je u kancelariji s nekom devojkom, ali nije zaključavao vrata, pa ih je uhvatila na gomili. Nije pravila scenu, samo se okrenula, sela u kola i otišla kući – priča za Rijaliti zadrugarkina poznanica.
Kako Rijaliti saznaje, Đuričićka je sutradan zvala drugaricu, tražila je da se nađu da joj ispriča da je dečka uhvatila u prevari, a posle toga je pokušala ono najgore.
Pozvala me je oko čest sati popodne da mi kaže da moramo dapričamo.Rekla sam joj da možemo da odemo na piće oko osam pošto živim malo dalje od centra grada, pa da bih stigla sve oabveze da završim. Čim smo se našle, videla sampo njoj da nešto nije kako treba i odmah sam je naterala da priča. Rekla je daje momka uhvatila s drugpm u radnji i da joj je život postao pakao. Pričala je kako bez njega ne može da živi, ma užaš jedan! Rekla sam: ,,Anđela, ajde ne lupetaj! Nije jedini muškarac na svetu. Idemo za vikend u grad, naći ćeš i lepšeg i zgodnijeg. Pokušavala sam da je utešim, ali nikako mi nije uspevalo.
Naručivala je žestinu, videla sam da se baš napila, ali sam je pustila. Mislila sam da će da joj bude lakše. Posle smo se normalno rastale i oko 11 sati me je njena majka pozvala. Rekla mi je da je van sebe i da je Anđela prevezena u bolnicu. Zakucala se namerno autom u zgradu, to je ispričala lekarima kad je došla sebi. Strašno je to bilo, niko to ne treba da uradi zbog raskida. Više joj to nikad nije palo na pamet. Nadam se da je naučila lekciju za ceo život. Ovo joj nije trebalo, ali eto – završava drugarica zadrugarke za Rijaliti.
Anđela Đuričić je jednom prilikom ispričala sve o svojoj tragediji.
Sedeli smo u kući, jednu noć, sve je bilo okej. Pričali smo o nekim planovima, večerali. U nekom trenutku je on rekao da ide da se provoza, da sipa gorivo i da se vraća odmah. Međutim, svoju sobu je nekoliko dana pre toga pospremio, što nije nikada do tada. On pođe onako i ne prođe ni pet minuta, zvoni tati telefon. Zove ga komšija da dođe hitno, Nikola je nastradao. Nismo mogli da verujemo, čovek je do malo pre bio tu.
Pošli smo, naravno i ništa. Da, imao je saobraćajnu nezgodu na putu do pumpe. Koincidencija je to neka, da se nije desilo, rekla bih da je nemoguće, na putu do pumpe, duvao je neki jači vetar, nasuo je gorivo. Vratio se i sad ima ta velika krivina, kada je prošao nije bilo ništa, a kad se vraćao, drvo je palo na put baš iza krivine. Pokušao je da izbegne to drvo, jer ga je video i eto skrenuo je sa strane. Livada je bila, ali je on mislio da nema ništa, a po sred te livade se nalazila ogromna rupa i prosto, umesto da prođe ravno, upao je u rupu. Došli smo i zatekli smo strašnu situaciju – rekla je Anđela koja je imala 18 godina kada joj je brat nastradao:
On je imao 21,22 u tom trenutku. Nije bilo nade da mu se ukaže pomoć. Mama, tata i ja smo ga izvadili u onesvešćenom i katastrofalnom stanju. Bio je onesvešćen, ali mu je i dalje kucalo srce. Da, to je najteža slika koju sam videla u životu. Posle tog letovanja, gledali smo da pravimo planove za budućnost, to je bilo leto kada se planiralo i onda dođe scena kroz pet minuta, koju ću zauvek pamititi – govorila je Anđela kroz suze.
Ja jako teško prihvatam ljude u život, ali se isto tako razdvajam teško i svaki put imam utisak da nisam stigla da im kažem. Koliko god mi volimo braću, sestre, babu, a nikad ne idemo za njima i govorimo im da ih volimo. Prosto, pokažemo šta osećamo. Mislim da sam ja neko ko voljene osobe stavlja ispred sebe. Uvek ostane to da ga mnogo volim. Da sam znala da dođem i da mu kažem da je najbolji brat na svetu, da je neko koga vredi imati, da sam ponosna, da volim što imam takvog brata u životu. ”Volim te”, to su stvari koje nisam stigla da kažem.
Dala bih sve na svetu da dođe i da mogu da mu kažem te neke stvari. Znaš kako, leto je i gužva je. Dok je došla Hitna, možda da je Hitna došla ranije, možda bi bilo drugačije. Nismo mogli da vozimo, jer ne smemo u tom stanju tela da vozimo tek tako. Čekali smo, sad se i ne sećam, jer mi je svaki minut kao godina bilo. Bilo je najviše 10 minuta, možda je bilo i pet, ali je meni svaki minut bio kao godina. Iskreno da ti kažem, mi svaki dan od tada, ponavljamo jedno drugom porodično da se volimo, da cenimo jedno drugo. Ne znaš koliko voliš nekoga, dok ga ne izgubiš. Cenimo svaki momenat i od tada smo povezani kao nikad do sada. Bitno mi je da znam u svakom momentu gde smo ako smo razdvojeni. Ja sve vreme razmišljam, meni je pet minuta promenila ceo život – plakala je Đuričićeva.
