TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Glumac Gordan Kičić karijeru je započeo početkom devedesetih godina, a pažnju na sebe je skrenuo ulogom u filmu „Do koske“.
Srpski glumac, producent, reditelj i televizijski voditelj. Rođen je 5. avgusta 1977. godine u Beogradu. Najviše se istakao ulogama Coleta u „Maloj noćnoj muzici“, Sumpora u „Kad porastem biću kengur“ i ulogom Kaluđera u „Senkama nad Balkanom“.
Živi i radi u Beogradu. Trenutno igra u vrlo popularnim tv serijama „Ubice mog oca“ i „Senke nad Balkanom“. Jedan od je od uspešnijih glumaca mlađe generacije u Srbiji. Glumom se aktivno bavi od 1996. godine, a diplomu Akademije dramskih umetnosti u Beogradu stekao je 2001. godine.
Od 2009. godine je i stalni član „Ateljea 212“ gde igra brojne zapažene uloge, a malo ko zna da je njegov otac proslavljeni reditelj, te da je zahvaljujući njemu Gordan i zavoleo glumu.
Ostvario se i kao producent „Ustaničke ulice“ i „Aleksi“. Od kraja 2018. Kičić je i reditelj.
U pitanju je Branislav Kičić, a on je režirao ostvarenja kao što su „Magnet“, „Na Drini ćuprija“, „To sam ja“ i druga.
„Kao dete sam bio nemiran, pun energije i jedini trenuci kad sam bio miran bili su kada bi mi roditelji pustili neki film da gledam. Otac je imao veliku kolekciju VHS kaseta i pravio je neku vrstu svoje kolekcije filmova. Imao je veliku količinu filmskih klasika i pasionirano je gledao filmove što radi i danas, tako da sam ih i ja još kao mali gledao. U našoj kućnoj filmoteci imali smo dela Kloda Šabrola, ceo Karpenterov opus, Stenlija Kjubrika, Felinija, Antonionia, Melvila. Bio je to sastavni deo mog odrastanja“, rekao je glumac svojevremeno za domaće medije.
Nije krio ni to da mu je najveća podrška u životu, ali i karijeri upravo otac.
„Kako da ne. Meni je on vrlo dragocen saradnik i podrška sa kojim uvek proverim sve i kome dam svaki komad i scenario da pročita. Sa mnom je učestvovao u čitanju stotina scenarija za ‘Realnu priču’ i sve vreme je bio na snimanju. Drago mi je jer vreme i život prolaze i ti neki trenuci koje imate sa ocem koji je pored vas u najvažnijoj stvari koju radite je stvarno fenomenalna“, istakao je Kičić.
Zbog majčinog posla, Gordan je kada mu je bilo petnaest godina sa porodicom preselio u Moskvu u Rusiju. Tako je samo prvi razred srednje škole Pete beogradske gimnazije završio u Beogradu.
Potom je srednjoškolsko obrazovanje nastavio Moskvi.
Po završetku srednje škole u ruskoj prestonici odlučio je da se vrati u Beograd i upiše Akademiju dramskih umetnosti koju je pohađao od 1995. do 2000. godine. Akademiju je uspešno završio 2001. godine u klasi profesora Predraga Bajčetića.
Zanimljivo da je od ranog detinjstva Gordan pokazivao interesovanje za umetnost. Kao dečak svirao je gitaru, a potom i postao član jednog benda. Bavio se i glumom u glumačkoj grupi Mike Aleksić.
Ljubav koju je gajio prema ovoj umetnosti iz detinjstva, ali i činjenica da mu je tu ljubav prema glumi preneo njegov otac Branislav, bila je presudna da Gordan ipak krene ovim putem.
Takođe, kao dete, a kasnije i tinejdžer Kičić se bavio i sportom. Prvu ulogu u filmu dobio je 1996. godine. Reč je o ulozi Ercega u filmu „Do koske“. Od tada se Kičić aktivno bavi glumom i uporedo studira Akademiju dramskih umetnosti.
Tokom devedesetih godina Kičić je igrao u šest filmova. Reč je o filmovima „Do koske“ u kojoj je tumačio lik Ercega, a potom je dve godine posle igrao Antoana Griščenka u filmu „Bekstvo“.
Ulogu Marka igrao je u filmu „Natalija“ 1998. godine, a godinu dana posle i ulogu Miše u „Nebeskoj udici“. U televizijskoj seriji „Porodično blago“ igrao je studenta. Snimanje je trajalo od 1998. do 1999. godine. Posle toga usledio je i film „Proputovanje”.
To su bile njegove prve uloge u filmskim ostvarenjima, sa kojima je skrenuo pažnju na svoj rad. U periodu od 2000. do 2009. igrao je u čak 23 filmska ostvarenja u Srbiji.
Iz tog perioda izdvajaju se uloge i filmovima i serijama kao što su uloga Srbe u „Ona voli Zvezdu 5“, Coleta u „Maloj noćnoj muzici“, Sumpora u „Kad porastem biću kengur“, Aleka u „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, Damira u „Lisicama“ i Srđana u „Sedam i po“.
Ipak, može se reći da je ovaj period njegove glumačke karijere definitivno obeležila uloga Coleta u „Maloj noćnoj muzici“ u kojoj je potpuno zablistao i pokazao svoje zavidno glumačko umeće te bio i nagrađen za svoj rad.
U pozorištu „Atelje 212“ je stalni glumac još od 2009. godine. Na daskama koje život znače igrao je brojne likove u poznatim pozorišnim predstavama, za koje je bio i nagrađen.
Izdvojile su se uloge u predstavama „Kosa“, „Nevinost“, „Pazarni dan“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Put u Nirvanu“, „Molijer – još jedan život“, „Ljubavno pismo“, „Don Žuan u Sohou“, „Beogradska triologija“, „Revizor“, „Diplomac“, „Amadeus“, „Razvaljivanje“, „Smrt“, „Šajlok“, „Mušica“, „Noćna straža“ i mnoge druge.
Kada je Gordan rođen 5. avgusta 1977. godine njegovi roditelji živeli su na Novom Beogradu u 61 bloku. Pet godina kasnije preselili su se u centar starog grada u Makedonsku ulicu u Šumatovcu u Beogradu gde Kičići i danas žive.
Njegova majka bila je vrlo uspešna i cenjena pravnica koja je radila kao sudija i advokat.
