TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Igraju u kolu Milojko i Milojka. Kada se približio Milojki, Milojko joj šapne:• Jel’ bre, Milojka, o’š se jeeš?Kolo okrene jedan krug, pa Milojka odgovori:• Ne mogu. • Što, bre, ne možeš?!
K’o prvo, nevina sam, a drugo, posle jebnja me stalno boli glava.
Ispred moje zgrade policija često pravi ”levak” za kontrolu vozila jer je zgrada tako pozicionirana da ima pregled na ulicu, ali da se lako može sakriti vozilo. Sprat iznad mene živi deda Janko, bivši policijski general, stari Titov kadar i pošten čovek koji u svojoj 92. godini izuzetno razborito razmišlja.
Kada ih upazi sa terase obavezno izađe i krene da ih psuje, da im kea što ne zaustavljaju ”besna kola”, da im soli pamet kako u njegovo vreme nije bilo privilegovanih i da je on lično pisao kazne bahatim sinovima političkih funkcionera, kako su režimske pudlice i da je njegovo vreme on bi sve to uza zid.
Jednom je bila neka patrola koja ga ne poznaje i priveli su ga, kada su ga vratili pitam ga ”Deda Janko, šta uradi?” A on mi kaže ”Ta dva balavca više neće ovde patrolirati. Da vidiš samo kako im igraju guzce od straha kada me vide u stanici. I dalje sam strah i trepet iako sam skoro 40 godina u penziji.”