TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Hrvatska pevačica Ivana Banfić nekada je žarila i palila jugoslovenskom scenom, iza sebe ima burnu prošlost, a danas je retko kad možemo videti u javnosti i medijima.
Nizali su se njeni novi hitovi i projekti i devedesetih je ona bila jedno od najvećih imena na muzičkoj sceni. Titule poput “se*s bombe” nisu je ni najmanje zanimale, niti je karijeru gradila na skandalima. Ipak, pamti se jedna od njenih izjava.
Naime, tokom jednog intervjua upitali su je da li je zaista toliko privlačna ili je to ipak deo njenog imidža, a ona je svojom izjavom tih godina šokirala sve.
Bila sam se*s mašina, ništa ispod pet puta na dan – izjavila je pevačica.
Palila je dens scenom hitovima „Šumica“, „Da mu nisam dala“, „Cigareta“… Imala je po 150 zakazanih nastupa godišnje i nikada nije mirovala.
A onda je život upleo svoje prste – usledio je prvi brak, koji je trajao 12 godina. Sa Robertom Magićem, koji je bio i njen menadžer, razvela se u miru, bez teških reči.
- Iz svog iskustva naučila sam, videla i prepoznala da su u brak ušli moji i njegovi roditelji, a gde smo mi. Mi smo se izgubili negde putem – ispričala je Ivana jednom prilikom.
Onda je usledila borba sa zavisnošću od alkohola. Ivana se 2005. godine prijavila na kliniku za odvikavanje. Sa njom je sve vreme bio tada već bivši suprug koji joj je pružio punu podršku. Pobedila je. Posvetila se studijama.
Već dugo Ivana više nije u javnom životu, a taj period mira iskoristila je kako bi otvorila školu pevanja i završila studije za intergrativnog terapeuta.
Onda je usledio drugi brak. Ivana se u tajnosti udala za Krunu Ladišića, producenta na jednoj TV stanici. Krunu je znala godinama, on je dobar prijatelj njenog brata. Venčali su se u tajnosti, na venčanje su bili pozvani samo kumovi i roditelji.
Želela je da postane majka. Prva trudnoća završila se pobačajem. Drugu trudnoću provela je u krevetu, morala da je da miruje svih devet meseci. Tada je otkrila društvene mreže na kojima je i danas aktivna. Našla je drugu scenu, zbog sina Jana rešila je da napusti binu.
Dugo sam čekala svog sina. Rodila sam ga u 39. godini, a to je dosta priličan broj godina za ženu koja prvi put rađa (tako barem kažu stručnjaci).
Jako sam želela dete, a nakon tridesete krenula je ta čežnja da postanem majka. Razmišljala sam kako je lepo imati karijeru, biti u akciji dvadeset i četiri sata na dan, puno putovati, biti u potpunosti posvećen samo sebi…
Želela sam dete, a ništa se po tom pitanju nije dešavalo. Nikako nisam mogla da ostanem trudna. Bila sam očajna. Svakakve misli su mi prolazile kroz glavu. Možda nikad neću moći ostati trudna, ostaću sama… Uglavnom crnjaci protiv kojih sam se borila na neki svoj način. Govorila sam sebi rečenice koje su me motivisale, bodrila sam samu sebe, išla na hodočašća i molila se, verovala u to da će se to ipak ostvariti. I došao je taj dan, rodila sam prekrasnog, zdravog dečaka.”, napisala je u svojoj kolumni i objasnila da je to bio momenat kada je rešila da se pozdravi sa estradom.”
Deluje da je život promenila iz korena, posvetila se prirodi, sakupljanju čajeva, a kako deluje po objavama, nije strano ni da se lati motike.
Jednom prilikom je kroz osmeh otkrila da poseduje plastenik.
Vikend sam se bogme naradila, plastenik i vrt su spremni za nove plodove. Najbolje se osećam u prirodi, kad sam u dodiru sa zemljom i imam crno ispod noktiju, crni “frenč”, bez šminke, bez štikli, sva umuljana u blato…
Ivana je jedno vreme provela u Indiji, a nakon povratka ispričala je da će živeti u kućici od gline.
Da mi je neko rekao pre 11 godina kada sam prvi puta posetila Indiju i bila u pustinji Thar da ću jednoga dana živeti u Hrvatskoj u ovakvoj kući građenoj od prirodnih materijala gline, slame, drva rekla bih mu.. ma daj, možeš misliti! Uskoro će naša porodična kućica biti gotova. U prirodi kraj reke Kupe u šumici. Znakovi su svuda oko nas, samo ih treba videti i prepoznati šta nam govore. Nekako sam mišljenja i verujem u to da je sve zapisano i dogovoreno tamo negde gore – poručila je pratiocima na Instagramu nedavno.
