Situacija u vezi sa KiM bila bi daleko povoljnija da Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika SRJ, nisu prevarili šef Kremlja Boris Jeljcin i tadašnji specijalni predstavnik za Kosovo Viktor Černomirdin i to po nalogu Amerikanaca.
Za Srbiju je, navodno, Evropa 1999. pripremila daleko povoljniji plan od naknadnog Kumanovskog sporazuma, kojim je, posle čak 78 dana, okončano NATO bombardovanje, a kojim je Slobodan Milošević pristao da povuče sve vojne i policijske snage s Kosova.
O tome kako je ruski dvojac nasamario Miloševića da propusti evropski plan koji je podrazumevao suprotno – da se srpske snage vrate na granice – svedočio je lord Dejvid Oven, britanski političar i diplomata, pritom ocenjujući da su Černomirdin i Marti Ahtisari, bivši predsednik Finske i specijalni izaslanik UN za status KiM, odigrali, kako je kazao, sramnu, plaćeničku, antisrpsku ulogu u kosovskoj tragediji.
Sve to Oven je godinama kasnije (2004) ispričao Dobrici Ćosiću, piscu i prvom predsedniku SRJ.
Posetio me lord Oven. Razgovarali smo dva sata…. Pričao mi je kako su Amerikanci, Klinton, preko Jeljcina, odnosno Černomirdina, prevarili Miloševića. Prema evropskom planu, srpska vojska trebalo je da se vrati na granice. Jeljcin je, prema nagovoru nekog Amerikanca, koji se tajno dogovorio sa Černomirdinom, izmenio prvobitni plan za Kosovo, koji je bio mnogo povoljniji za Srbe od Kumanovskog sporazuma. Černomirdin i Ahtisari su odigrali sramnu, plaćeničku, antisrpsku ulogu u kosovskoj tragediji, tvrdi lord Oven – zabeležio je Ćosić u svojoj knjizi “U tuđem veku II”.
Ćosić navodi da su razgovarali i o radu Haškog tribunala, isporučenju generala, evropskoj perspektivi Srbije i hvali Britanca.
Lord Oven je još lucidan i onaj stari engleski vuk, s dragocenom osobinom: nije konvencionalan i licemeran diplomata. On načelno i oštro zastupa stavove i brani interese svoje zemlje. S njim je sve jasno. Nikad me nije obmanuo ni slagao. Postupao je po uverenju. Nepodmitljiv. Samouveren čovek.
Nebojša Čović, zamenik premijera u vladi Zorana Đinđića, kaže da je imao prilike da sa Ćosićem razgovara na ovu, kao i mnoge druge teme, vezane za događaje iz devedesetih godina.
Ne samo da je u tom slučaju Milošević ispao naivan, kao i njegovi saradnici ili oni koji su radili u tadašnjem državnom aparatu, već i u mnogim drugim. Milošević je mnogo verovao ne samo Rusima već i Francuzima, naročito Fransoa Miteranu. To je Zapad znao i odigrao veliku igru jer su upravo oni imalo ulogu onih koji će Miloševiću da objasne neke teške trenutke i poželjne poteze, a on će da im poveruje.
