BEOGRAD – U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog rasta cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Mnogi ulažu u poljoprivredno zemljište kao u sredstvo za proizvodnju jer se bave poljoprivredom.
Najskuplje zemljište u Srbiji od 6 hektara je prodato za milion evra. Zašto raste cena oranica? Ko ih kupuje?
O toj temi je u jutarnjem programu Prve govorio Nikola Đuratović, konsultant za nekretnine. Kada kažemo milion evra za 6 hektara, pomislimo to je neki incident.
“Nije, to je poljoprivredno zemljište koje je u građevinskom zahvatu tako da sam uveren da će doći do prenamene. Zemljište je dobro od opšteg javnog interesa za Srbiju i propisan je način njegovog korišćenja. Mora da se koristi prema nameni kao što jeste međutim postoje slučajevi kada to zemljište može da se privede drugoj nameni. Plaća se prenamena tog zemljišta koja iznosi 50 odsto od poreske osnove.” rekao je on.
Prošle godine se pričalo o tome da su cene zemljišta u Srbiji dostigle cene kao u Španiji, Italiji..
“U zavisnosti koji deo Srbije gledate, nama je najplodnija zemlja u Vojvodini-Srem, Banat i Bačka. Tamo hektar dobre oranice ne možete da nađete ispod 20.000 evra. Ako pogledate jug, istok i jugoistok Srbije tamo su cene dosta niže, možete za par hiljada evra da kupite hektar zemljišta.
Ali ono što je veoma važno napomenuti je da poljoprivredno zemljište od javnog interesa za našu zemlju, a vi kao pojedinac ste odlučili da ga kupite i ne želite sada da ga obrađujete nego u budućnosti onda može da se desi da država trećem licu da zemljište i da vi primate zakupninu. Država je to dobro uredila, da ne može svako da kupuje zemljište i da ga ostavi da vremenom propada.”
Sela kod nas izumiru ali novi trend posle korone je okretanje ljudi prirodi uz moderan način rada. Ipak je to više zastupljenije u svetu nego kod nas.
“Gledajući statistiku od ukupnog volumena novca u drugom kvartalu koji je bio dve milijarde evre, samo tri odsto tog novca je otišlo za kupovinu poljoprivrednog zemljišta.
Prema učešću broja nekretnina to je 13 odsto znači na 100 nekretnina, 13 je bilo po pitanju poljoprivrednog zemljišta. Selo je lepo, svi mi volimo da odemo na selo međutim trend jeste da sela kod nas izumiru ali u svetu je drugačije.
Bil Gejts je u svetu postao najveći veleposednik zemljišta u Americi što lično ali i preko svoje firme, kupio je preko 250.000 hektara obradivog zemljišta. Ta tendecija prelazi polako i kod nas, imate IT firmu koje je prodala svoj biznis, i kupila par hiljada hektara u okolini Zrenjanina. Druga IT firma je takođe uradila istu stvar ali u okolini Inđije.”
Pored te jedne grupe kupaca, kaže, postoji i druga, njoj pripadaju ljudi koji su se bavili biznisom i obično ulaze u voćarsku proizvodnju.
“Sada je najveći trend da kupite par hektara i da sadite borovnicu, aroniju čak u zadnje vreme lešnik. Ono što naši ljudi odavno sade su kupine i maline. Sama kupovina tog zemljišta je da kažemo jedna vrsta investicije. Za pravi zasad borovnice i aronije po hektaru biste morali da izdvojite 50.000-60.000 evra po hektaru. Ljudi se odlučuju za taj vid proizvodnje zato što u početku imate veće troškove ali onda imate male troškove održavanja i jako brzo može da dođe do isplate investicije.”
Ljudi se odlučuju da kupuju seoska domaćinstva koja su okolina većih gradova, preneo je Mondo.
“Imate dosta ljudi koji nemaju toliko novca da kupe kuće i stanove ali imaju ušteđevinu 10.000, 20 000 ili 30.000 evra. Zato se odlučuju za seoska domaćinstva sa zemljištem i jednog dana sanjaju da će tu napraviti svoj raj i pronaći oazu mira”, zaključio je Đuratović.
