Posada grčkog PVO sistema S-300 PMU 1 koji se nalazi na Kritu navodno je 23. avgusta ove godine uspela da na nišanskim radarom zaključa dva turska lovca F-16 koja su nad Egejskim morem izvodila vežbe.
Ovu informaciju prvi je saopštio CNN Turk, a onda tragom te vesti krenuli su i grčki, pa onda i svi ostali svetski mediji o novom incedentu između dve članice NATO koji se inače može protumačiti kao neprijateljski čin.
Tog 23. avgusta turski borbeni avioni F-16 izvodili su operacije nad turskim delom Egeja u istočnom Sredozemlju, kada ih je iznenada, posle upada u grčki vazdušni prostor uočio osmatrački, a onda i zaključao nišanski radar odnosno delile su sekunde da posada pritsne dugme “PUSK” i da krenu rakete. U pitanju je bio PVO sistem dugog dometa S-300 PMU 1 koji je 1997 kupio Kipar, ali zbog tadašnje krize i pritiska pre svega Ankare i Izraela, taj raketni sistem je predat Grčkoj i stacioniran na ostrvu Krit.
Navodno avioni su prema turskim rečima leteli na visini od 3.000 m i prva ih je uočila posada radarske stanice na Rodosu. Nalazili su se zapadno od ovog grčkog ostrva. Turski avioni očigledno da su ozračeni su se vratili u bazu.
Grčka javnost je ovaj incident osudila kao provokaciju tvrdeći da Ankara namerno provocira grčke PVO sisteme pre svega bateriju S-300 kako bi otkrila položaje na Kritu.
S druge strana Ankara čiji avioni su se bezbedno vratili u bazu smatra ove kacije “neprijateljskim” prema pravilima angažovanja u sklopu vežbi i misija alijanse i navodi se da je “nespojiv” sa duhom NATO pakta.
Inače, za ovim incidentom, koji je bio prećutan u javnosti desio se u četvrtak 25. avgusta kada su se na Egejom u zoni ostrva Rodos ponovo susreli grčki i turski F-16 gde su grčke 16 zaključavale turske avione pre lanisranje, a pre toga bio je u utorak 23. kad je grčki vojni ataše bio pozvan u tursko Ministarstvo odbrane.
Antina je u turskim medijima optužena za podizanje tenzija u istočnom Mediteranu oko spornih ostrva i nerešene pomorske granice gde su pronađena velika nalazišta zemnog gasa i nafte i gde obe zemlje sporni prostor smatraju svojom ekonomskom zonom.
Raketni sistem S-300 PMU 1 je mobilni višekanalni raketni sistem namenjen za uništavanje savremenih aviona, krilatih raketa, balističkih ciljeva i drugih napadnih sredstava iz vazdušnog prostora u svim dijapazonima taktičke primene. Ovaj sistem predstavlja dalje usavršavanje raketnog sistema S-300 PMU. Poboljšanja su dobijena na osnovu tehničkih rešenja koja su nastala kao rezultat analize upotrebe S-300 PMU i korišćenjem kvalitetnih računarskih uređaja. Osnovna svojstva sistema povećana su daljinom uništavanja ciljeva aerodinamičkih do 150 km po dalini i uništenja balističkih ciljeva na daljinama do 40 km. Ova verzija raketnog sistema familije S-300 dobila je poboljšanu raketu 48N6. Uprkos dužini istoj kao i u ranijoj seriji 5V55 serija 48N6 ima prečnik koji omogućava smeštanje veće količline čvrtog goriva čime je domet raketa povećan na 150 km. Sistem S-300 PMU 1 ima i radar 36H85 izveden iz prethodnog 30H6 uključujući i sistem za vođenje novije generacije. Radar ima tri režima skeniranja 1×90 na niskoleteče, 13×64 i 5×65 za ciljeve na srednjim i velikim visinama i 10×32 režim za oktivanje balističkih ciljeva. Pošto se cilj otkrije on se može prebaciti na sektor automatskog praćenja cilja 4×4 i 2×2.t
Sistem se sastoji od sistema za komandovanje i upravljanje 83M6E2 i 6 raketnih podsistema. Sastavu sistema za komandovanje pripadaju komandna stanica 54K6E2 i osmatračko akvizicijski radar 64N6E2. Svaki raketni sistem ima nišanski radar 30N6E2 i do 12 lansirinih vozila 5P85SE sa po četiri rakete 48N6E2 koje se nalaze u hermetičko zatvorenom transportno-lansirnom kontejneru. Komandna stanica dobija i integriše informacije o situaciji u vazdušnom prostoru od različitih izvora, upravljanja lansirnim oruđima, od komandnog centra zone PVO, prima upravljačke komande i informacije o objektima u vazduhu procenjuje stepen opasnosti, vrši dodeljivanje ciljeva pojedinim raketnim sistemima i daje podatke o ciljevima pojedinim raketnim sistemima i dodaje podakte o ciljevima koje treba uništiti. Ista komandna stanica upravlja radom raketnih sistema S-300 PMU 1, S-300 PMU 2 i S-300VE u bilo kojoj konfiguraciji. Raketnom sistemu S-300 pridodat je i specijalni radar 96L6E. To je radar sa faziranom antenskom rešetkom, koji daje podatke o ciljevima u celom opsegu visina od velikih do ekstemno malih visina.
Posle raspada Sovjetskog Saveza sistem S-300 nabavili su Kina ( S-300 PMU, PMU1, PMU2), Grčka (PMU-1), Vijetnam ( S-300 PMU-1), Indija (S-300VM), Venecuela (S-300 VM), Egipat ( S-300 VM), Iran (S-300 PMU-2), a od bivših članica SSSR-a Belorusija i Ukrajina, kao i Kazahstan, Azerbejdžan i Jermenija. Cena S-300 zavisi od broja i tipova raketa, obuke, logistike, kao i od međudržavnih odnosa sa Rusijom. Iran, koji je bio poslednji kupac za dva diviziona sa četiri baterije i komandnim punktom izdvojio je milijardu dolara.
