Nezapamćeni masakar u novijoj istoriji Crne Gore počinio je sinoć Vuk Borilović (34) koji je, iz još neutvrđenih razloga, karabinom usmrtio prvo majku sa dvoje dece koji su živeli u njegovoj kući kao podstanari, zločin dojavio nesrećnom ocu, pa pobio još sedmoro i šestoro ranio.
Sve njegove žrtve bile su usko povezane, a sada se strahuje od moguće krvne osvete na Cetinju i zašto su svi ćutali o Vukovim demonima u glavi koji su ga doveli do potpunog pomračenja. Prema rečima svedoka krvavog pira, Vuk Borilović je bio porodičan i miran čovek, ali nikada nije ima problem sa socijalizacijom. Međutim, niko nije imao preterane reči hvale za njega, a to, prema rečima sagovornika znači samo jednu stvar.
Ovo je strašan zločin, a u njegovom sprečavanju zakazala je čitava zajednica. Ljudi u njegovoj okolini su morali da primete da je on imao psihičke poremećaje. Svako ko je iole upoznat sa psihologijom mora da zna da ne postoji način da se neko samo jednog jutra probudi i odluči da pobije 10 ljudi – rekao je Vlado Dobrosavljević, analitičar i politički konsultant posebno upoznat sa situacijom u Crnoj Gori.
On objašnjava i da su najverovatnije Borilovićevi najbliži od njegovog stanja okretali glavu jer bi se to u zajednici smatralo sramotom. Cetinje ne broji mnogo stanovnika i uglavnom se svi međusobno poznaju, zato zaziru i od primećivanja psihičkih poremećaja koja bi kod nekoga od njihovih poznanika, a kamoli bližnjih, mogli da se pojave.
Masakr kao što je sinoćni ne može da se zaboravi koliko god ljudi pokušavali da nastave sa svojim životima. Pogotovo je sporna činjenica da je Borilović u svom krvavom pohodu jednom čoveku, Milošu Martinoviću, ubio dva maloletna sina, od 11 i 8 godina, i suprugu.
Takođe, Nenadu Kaluđeroviću, za kojeg se veruje da je Vuka i usmrtio, ubio je jednog kuma, Milana Mitrovića, a drugom njegovom kumu je pobio porodicu. S tim u vezi, postoji bojazan od krvne osvete.
Ove navode potvrdila je i crnogorska policija, tako što je danas u popodnevnim časovima zamolila da se ne diže velika panika “da bi se sprečili bilo kakvi povodi za dalje konflikte između porodica, a pogotovo u okviru negativnih običaja koji treba da budu iskorenjeni na području Crne Gore”.
– Krvne osvete odavno nije bilo, mada se ona spominjala u kontekstu obračuna između kotorskih klanova, kavačkog i škaljarskog. U tom slučaju ubijaju se punoletna muška deca, dok se ženska deca i maloletna muška ne diraju. Takav je bio običaj za koji se čitava nacija nada da je iskorenjen, ali se takva mogućnost ipak ne isključuje – kaže Dobrosavljević.
Kasno je razmišljati o tome kako je ova tragedija mogla biti sprečena, a bizarno je govoriti o bilo kakvom vidu osvete. Čovek koji je uništio Cetinje je mrtav.
– Problem je što su oni koji su znali za njegove probleme išli linijom manjeg otpora i nezameranja. Ipak, postoji tu i drugi problem. Zakazala je zajednica, ali i država u kojoj definitivno postoji višak oružja. Kad bi svi uzeli da se brane na svoju ruku, ne bi bilo kraja – objašnjava sagovornik.
