Potomak Kurtovića iz Ulcinja, od vođe prištinskih studentskih protesta protiv beogradske vlasti, preko političkog disidenta i portparola OVK, stigao je do mesta premijera. Uspon Aljbina Kurtija nije iznenađenje za one koji prate njegovu političku karijeru prožetu tajnama, piše Politika.
Evropski centar za slobodu medija i nekoliko regionalnih i međunarodnih novinarskih udruženja i sindikata, pozvali su privremene vlasti u Prištini da hitno zaustave diskreditovanje i omalovažavanje novinara na KiM, koje sprovode zvaničnici iz Pokreta Samoopredeljenje, Predsedništva i drugih institucija na visokom nivou.
U pismu Aljbinu Kurtiju, izražena je zabrinutost zbog poruka koje su izazvale erupciju maltretiranja novinara. Na meti su kritički i nezavisni novinari, a posebno žene.
Kurti nije odgovorio na ove poruke, što i nije iznenađenje. Na mnoga pitanja ne odgovara ili to radi sa dozom ironije.
Za Kurtija se prvi put čulo u javnosti u drugoj polovini devedesetih kada je organizovao studentske demonstracije. Istakao se kao lider otpora, ali je ubrzo uhapšen i služio je kazne u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu. Reputaciju i nadimak kosovski Če Gevara stekao je predvođenjem uličnih protesta, borbama protiv režima koje su mu donele zatvorske kazne, ali je ostao upamćen i po bacanju suzavca u parlamentu, skrivanju prihoda i vezama sa „stranim faktorima“.
Na početku sukoba na Kosovu Kurti se u avgustu 1998. pridružio nekadašnjem kolegi njegovog oca, Ademu Demaćiju, tada političkom predstavniku OVK koji je 28 godina proveo u jugoslovenskim zatvorima. Kurti je uhapšen tokom NATO bombardovanja, u pokušaju da napusti Kosovo. Posle povlačenje srpskih snaga s Kosova u junu 1999, nekoliko stotina zatvorenika, među kojima je bio i on, prebačeni su u centralnu Srbiju. U martu 2000. osuđen je u Nišu na kaznu od 15 godina zatvora zbog terorizma. Odbio je da se brani u ovom procesu, izjavivši da priznaje samo „sud svog naroda”.
Nije odslužio kaznu u celosti, jer je novoizabrana demokratska vlast nakon pada Miloševića 2000. oslobodila političke zatvorenike njegovog režima.
Beogradski dnevni list „Naša borba“ krajem devedesetih dodelio mu je nagradu za toleranciju, ali je on nije prihvatio.
Nakon izlaska iz zatvora završio je Elektrotehnički fakultet, deset godina posle upisa.
O zatvorkim iskustvima Kurti nerado govori u javnosti. Po izlasku iz zatvora menja izgled, počinje da pušta kosu, a kolege primećuju sve veću feminiziranost. Zbog toga ubrzo počinje da bude progonjen u konzervativnoj albanskoj sredini zbog čega se odlučuje da ode u Norvešku gde se obraća raznim NVO organizacijama za zaštitu prava LGBT osoba. Norveška pravi dokumentarac o progonu transrodnih osoba iz Albanije i Kosova gde u polučasovnom intervjuu Aljbin iznosi svoju priču…
Zvanična biografija Albina Kurtija je manje-više dostupna javnosti. Rođen je 1975., u Prištini. Kurtijev otac Zaim, i majka Arife su se pre Kurtijevog rođenja preselili iz Ulcinja u Prištinu, zbog posla. U Prištini su mu se rodila dva mlađa brata, Arianit i Taulant. Do preseljenja u Prištinu, Kurtijevi su, kao i njihovi preci živeli u selu Vladimir, kod Ulcinja i prezivali se Kurtović.
Selo iz koga potiče porodica Kurti, Vladimir, od davnina se zove po vladaru Jovanu Vladimiru. Selo je do dana današnjeg zadržalo svoje srpsko ime. Takođe, svi nazivi toponima u široj okolini su srpski.
„Premijer Kosova i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti relativno skoro je promenio svoje srpsko prezime”, objavio je tada portal „Kosmet info“.
Njegova porodica se prezivala Kurtović, a i danas u zavičaju njegovog oca Zaima, žive najbliži rođaci ovog političara koji se uprkos islamizaciji i albanizaciji, i dalje prezivaju Kurtovići, naveo je ovaj medij. Oni su, tvrdi se, u relativno bliskim rođačkim odnosima sa pravoslavnim Kurtovićima koji se izjašnjavaju kao Srbi.
Da je Kurtijevo poreklo srpsko, u ulcinjskoj opštini znaju i ne pridaju veliki značaj, jer, kako kažu, oni su već generacijama Albanci, i „šta je bilo – bilo je“. Iz ovog primorskog mesta je i deset godina mlađi Dritan Abazović, sada glavni igrač u crnogorskim političkim previranjima.
Aljbinov otac Zaim Kurti, nekoliko godina po preseljenju u Prištinu “skratio” je prezime Kurtović u Kurti, a i dalje ima dvospratnu kuću u samom Ulcinju, u blizini Doma zdravlja. Sliku te kuće objavio je jedan crnogorski dnevnik, navodeći svedočenje meštana da Aljbina tu tek ponekad viđaju za razliku od njegovih roditelja koji iz Prištine često dolaze, naročito leti.
Kad je reč o poreklu, zanimljiva je bila javna polemika između Albina Kurtija i sina Hašima Tačija, Endrita, 2018. godine.
„Moramo prethodno da rešimo primarno pitanje identiteta, albansko, a ne crnogorsko. Shvatam da poreklo ne može da se zaboravi, ali ne razumem jezik Kurtović Vladimira“. Time je Tačijev sin aluduirao na to da Albin Kurti nije Albanac, već Crnogorac, i da se zove Vladimir Kurtović.
Po povratku iz Norveške Kurti u svojim istupanjima počeo da zagovora ideje o ujedinjenju Kosova sa Albanijom.
Kurtijeve pristalice su 2005. godine na zgradi Unmika napisali „Bez pregovora, samoopredeljenje!”, nakon čega je osnovan pokret tog imena, koji je ekstremističkim akcijama skrenuo pažnju javnosti.
Ova politička organizacija je zahtevala referendum o državnom statusu, smatrajući da su pregovori dve strane nepotrebni i da su ustupak međunarodnoj zajednici.
Nešto duže, karakteristično crne kose, i u džemperu sa rol kragnom umesto današnjeg odela – tako se Aljbin Kurti pojavljuje u dokumentarnom filmu austrijske produkcije snimljenom u godini jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Producenti su ga odabrali kao predstavnika alternativne političke scene, pa se tada 33-godišnji lider pokreta „Samoopredeljenje” pojavljuje u kadrovima sa mladim članovima pokreta koji pripremaju letke ove organizacije. „Kosovo ostaje bure baruta sa lošim upravljanjem, nezaposlenošću i siromaštvom, rekao je on.
Kurti je u to vreme protest iskazivao i na ulicama, predvodeći demonstracije „Samoopredeljenja” koje su se završavale sukobima sa policijom, hapšenjima i velikim brojem povređenih.
Sam Kurti uhapšen je godinu dana pre proglašenja nezavisnosti Kosova, tokom protesta 10. februara 2007. godine u kojima su dva demonstranta ubijena. Najpre je bio pritvoren do juna te godine, da bi potom bio prebačen u kućni pritvor, pa osuđen na devet meseci zatvora.
Aljbin Kurti ne krije svoje stremljenje projektu „velike Albanije“, u čijem sastavu bi pored jKosova bili i deo Makedonije i deo Crne Gore, uključujući i njegov Ulcinj.
U intervjuu za bosansku TV 1, Kurti je rekao je da je „Srbija najveći problem Zapadnog Balkana”, jer se ponaša kao „mala Rusija, kao hobotnica s pipcima svuda po regionu”.
Lider Samoopredeljenja čak i na zvaničnim sastancima u svojim stranačkim prostorijama kosovsku zastavu i ne koristi, već isključivo albansku. Kurti se godinama zalaže da kosovske vlasti, umesto pregovora s Beogradom, razgovaraju sa Tiranom o ujedinjenju Kosova i Albanije!
Premijer Albanije Edi Rama, povodom stava o “Otvorenom Balkanu” i odbijanja da učestvuje u inicijativi izjavio je da Kurtijev pristup ne vodi nikuda.
Rita Augestad Knudsen, supruga Aljbina Kurtija, ustalasala je medijsku scenu u Beogradu kada je u septembru prošle godine održana promocija njene knjige „Ideja slobode i samoopredeljenja“, na koju se uključila putem video-linka.
Ova Norvežanka se inače sve ove godine držala daleko od očiju od javnosti. Među šturim podacima koji se mogu pronaći o njoj navodi se da je na poziciji više istraživačice Norveškog instituta za međunarodne poslove. Oblasti kojima se bavi jesu, između ostalog, procene rizika u vezi sa terorizmom, ekstremizmom, radikalizacijom, ali i međunarodnim pravom na Kosovu.
To je zanimljivo ako se ima u vidu da je Kurti 2000. godine bio osuđen za terorizam i rušenje teritorijalnog integriteta SRJ.
On ističe da u njegovoj porodici nema „šefa“, ali, „ima neku vrstu samouprave“. Kako je otkrio, njegova supruga ima dosta članova porodice koji žive u Oslu, kod kojih odlaze leti, jer „leta su fantastična u Skandinaviji“, dok zimi uglavnom borave na Kosovu.Kurti i njegova supruga dospeli su u žižu prištinske javnosti zbog njihovih primanja i kupovine velikog stana. Kosovski mediji su prenosili da je Ritina zarada iznad svih standarda južne srpske pokrajine. Upravo taj stan vredan 400.000 evra se pojavio u njegovoj imovini u izveštaju za 2019. dok ga u prethodnim nije bilo. Kurti je prijavio da kao poslanik godišnje zarađuje 19.000 evra, dok je zarada njegove supruge veća, 42.000 evra. Sve je brzo zataškano, kao i više načetih afera kada je ovaj političar u pitanju.
Politički analitičar iz Francuske Pol Antoan smatra da Zapad ne može više da trpi Aljbina Kurtija, ali da to ne znači da su na strani Srbije koju su bombardovali pre 20 godina i zato ne mogu da promene mišljenje. On je ocenio da se „stanje na Kosovu okreće protiv Zapada, koji je verovao da države mogu veštački da se stvaraju. Kosovo ne predstavlja borbu za nezavisnost, to je rat za teritoriju između Srbije i Albanije. Kosovski narod ne postoji, postoje samo Albanci i Srbi”, rekao je Antoan.
„Zato im je jedini izlaz da Srbija prizna Kosovo. Ako Srbija to ne uradi biće to poraz Zapada. Srbija to nikad ne bi trebalo da uradi. Kosovo nija albansko, ono je srpsko”, izričit je Antoan.
A čiji je Kurti istureni igrač, manje je važno od onoga šta će da uradi i po čijim uputstvima u budućnosti. Ako mu se da prilika.
