Jovan Živković iz račanskog sela Sepci pronašao je zmiju koja je prema njegovim rečima bila dužine oko 150 centimetara. Ova velika zmija krila se u staroj napuštenoj kući koju je Jovan uz pomoć prijatelja rušio.
– Kolega je radio sa skipom, a ja sam traktorom preteravao šut i pomagao da raščistimo teren. Samo smo u jednom trenutku videli zmiju koja je izašla ispod cigli i bila je ogromna. Moja slobodna procena je da ima oko metar i po i da je poskok – rekao je za RINU, Jovan Živković.
Stručnjaci pak navode da velike zmije nisu opasne i nisu iz redova otrovnica. Mogu se prepoznati i lako razlikovati zbog detalja koji ih karakterišu.
– Obično se ljudi uplaše kad vide dugu zmiju, međutim strah je samo zbog njene veličine, jer dugačke zmije zasigurno nisu otrovne. Svaka zmija koja je dugačka preko jednog metra nije otrovna. Otrovnice su do 90 cm, najduže su obično do 65 cm. Jedna od razlika između otrovnih i neotrovnih zmija je što su kod otrovnih uočljive žlezde na bočnim stranama glave, pa im je glava trouglastog oblika uz uočljiv vrat. Kod neotrovnih, glava manje primetno prelazi u telo i vrat nije uočljiv. Kod otrovnica je telo kraće, zdepastije, glava trouglasta, rep kraći i zašiljen. Otrovnice se obično nalaze gde ima kamena, serpentinska podloga, neotrovnice u visokoj travi, barska vodena sredina i u šumama – objasnio je Duško Brković, profesor biologije na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Kod nas postoje tri vrste zmija otrovnica pripadaju porodici ljutica, to su poskok, šarka koja nije više brojna kao nekada, a šargana najviše ima na Kosovu.
Poskok ima bradavicu na nosu i cik cak linije po stomaku, glava mu je srcolikog izgleda, boja tela varira u zavisnosti od prebivališta i ide od svetlo sive do crvenkasto smeđe. Vijugava leđna šara je kontinuirana i jasno izražena.
Neotrovne zmije kod nas su: smuk , belouška, smukulja i šilac. U Šumadiji ima malo šarki, najviše su zastupljena belouška, barska belouška i smukulja.
Smuk je naša najveća zmija. Može narasti i preko dva metra. Boja tela je jednolična, sivkasto smeđa bez jasnih šara. Staništa koja uglavnom zauzima su livade i šumski proplanci do 1500 nadmorske visine.
– Zmija u principu ima svuda, razmnožavaju se u aprilu i maju, mužjak prvo izlazi u proleće, potrebno im je sunce za spermatogenezu. Ženke su živorodne, 3-8 mladunaca rađaju. Hrane se gmizavcima jedu i ptičja jaja, insekte, skakavce, guštere, žabe. Zanimljivo je da zmije ne vide i slabo čuju, stoga kad idemo u prirodu treba da nosimo štap i da povremeno lupkamo po tlu, da se stvara vibracija. Zmija napada jedino ako se brani, oseća vibracije po tlu, hod i odatle se sklanja – ističe profesor Brković.
Nekoliko puta godišnje zmije skidaju kožu zato što se istrošila od puzanja tlom, ili zato što im je postala pretesna. Takođe se na ovaj način zmija rešava spoljašnjih parazita. Pre „presvlačenja” prestanu da jedu, oči im postanu mutne, a koža promeni boju. Za razliku od drugih reptila, zmija svoju košuljicu skida u jednom komadu, poput čarape.
