Dve žene su stradale u napadu velike bele ajkule u blizini Hurgade. Ovo nije nešto što s euobičajeno dešava na letovanju, pa su mnogi turisti koji željno iščekuju odmor zabrinuti za svoju bezbednost.
Prema rečima stručnjaka za ajkule i bivšeg ronioca australijske mornarice Pola de Geldera, razmišljanje o ajkulama i njihovoj sposobnosti da dominiraju nama u otvorenim vodama je samo ljudska priroda. „To je strah od nepoznatog“, rekao je pre tri godine Gelder za “Mental Floss”. „To je strah od životinje koju ne možete da vidite da će vas pojesti živog.
De Gelder je jedan od ronilaca kvalifikovan da sada komentariše našu preokupaciju ajkulama. Godine 2009. napala ga je ajkula bik, koja mu je oduzela deo desne ruke i deo desne noge. Umesto da se ljuti, de Gelder je postao zagovornik ajkula. „Nikada nisam krivio ajkulu“, kaže on. “Ajkula je samo radila ono što ajkula radi u okeanu.”
Napadi poput onog koji je de Gelder izdržao su neverovatno retki. Prema Međunarodnom dosijeu o napadima ajkula koji vodi Muzej Floride, 2020. zabeleženo je samo 129 napada.
Ako ste u vodi i iznenada se nađete u društvu ajkule, instinkt će vam reći da se odmah premestite. Oduprite se tom porivu. „Kada vidite predatora, želite da pobegnete što je brže moguće“, kaže de Gelder. “Ali tada je mnogo veća verovatnoća da ćete biti ugriženi.” Panika će staviti ajkulu u predatorski režim. Zapamtite: Samo zato što je ajkula u blizini ne znači da ste automatski na meniju. „Kada plivamo sa ajkulama, devet od 10 ljudi će reći: „Nisam se osećao ugroženo. Nisam osećao da je ajkula htela da me napadne. Bilo je samo radoznalo.’ Držite se toga. To će vas smiriti.”
Poput pasa, ajkule poštuju asertivnost. „Najbolje je da se suočite sa ajkulom“, kaže de Gelder. „Ne sa agresijom. Ostanite pribrani. Držite oči na njoj. Pokažite im i da ste predator.” Ako se ajkula približi, možete je odgurnuti. Ne želite da započnete borbu koju ćete verovatno izgubiti, ali je možete izbeći tako što ćete ajkuli dati do znanja da niste poslušni. 3. Ako ajkula napadne, uzvratite
Nesrećna stvarnost napada ajkule je da ako neko odluči da ste možda hrana, nemate puno reči o tome. Čak i probni ugriz, gde vas ajkula može znatiželjno gricnuti, može izazvati teške povrede. A ako se radi o napadu punom snagom, u svakoj ste nevolji. „Kada me je ajkula zgrabila, osetio sam pritisak“, kaže de Gelder o svom napadu. „Ali nisam osetio da mi zubi ulaze. Nisam osetio nikakav bol sve dok nije počeo da me trese i cepa.“ Ipak, bolje je raditi nešto nego ništa. De Gelder savetuje da „podivljate“, udarajući i napadajući ajkulu koliko god možete. Oči, nos i škrge su sve dobre mete.
Ako ste dovoljno srećni da ajkula izgubi interesovanje, plivajte što brže možete do obale ili bezbednosti. Ako imate ranu na ruci, vodite računa da je držite podignutu iznad srca. „Ako gjedržite iznad srca, zaustavićete krvarenje“, kaže de Gelder. Nakon što je izgubio ruku od ajkule koja ga je napala, de Gelder je bio spreman da podigne ruku, što je možda doprinelo njegovom opstanku.
Ljudi nisu par ajkulama, a rane koje životinje nanose mogu biti razorne. Jedna stvar na koju je de Gelder pazio je da neda pogleda svoju teško oštećenu nogu. „Mislio sam da ako ne pogledam ranu, neću doživeti šok“, kaže on. „To je kao kada malo dete poseče prst. Ne počinje da plače dok ne vidi krv. Znao sam da nešto nije u redu sa mojom nogom, ali nisam znao šta. Znao sam da bi moglo biti užasno. Nisam se fokusirao na to.”
