Gasovod Severni tok 1, koji vodi od Rusije do Nemačke, biće zatvoren od 11. jula zbog radova na održavanju koji bi trebalo da traju 10 dana, ali je britanski “Dejli telegraf” ocenio da je ovo značajan trenutak u eskalaciji krize koja se dešava na evropskom energetskom tržištu.
Snabdevanje energentima je sve teže, pa evropski zvaničnici spremaju planove za nepredviđene situacije. Gledano s britanske tačke gledišta, moguće je da se sprema i borba oko energenata, a ključno je pitanje da li će oni nastaviti da slobodno kruže između povezanih tržišta EU i Britanije ili će saradnja prestati.
Četiri meseca od početka rata u Ukrajini, u Evropi se ozbiljno shvata nekada nezamisliva pretnja mogućeg potpunog prekida isporuke gasa iz Rusije.
Uostalom, Moskva je poslednjih nedelja isključila evropske kupce gasa koji su odbijali da plate u rubljama, a smanjenje snabdevanja Severnim tokom 1 za 40 odsto objasnila je nedostatkom opreme, prenosi portal “Jutarnji”.
Najavljeno zatvaranje gasovoda radi održavanja moglo bi da posluži kao izgovor za dalje rezove i produbljavanje energetske krize, koja je već uticala na rekordan rast računa domaćinstava i preti mogućim zatvaranjem industrijskih pogona.
Posmatrači strahuju da bi to mogao da bude test trgovinskih i političkih veza koje su do sada održavale slobodan protok energije iz Berlina u London.
„Različite evropske zemlje biće izložene u različitoj meri mogućim poremećajima“, rekao je za “Dejli telegraf” Simon Taljapijetra, viši naučni saradnik u Brigelovom istraživačkom centru u Briselu.
„Pitanje je kako možemo osigurati da, suočene sa vanrednim stanjem, vlade ne počnu da zatvaraju svoja energetska tržišta“, dodaje on.
On ocenjuje da bi to bio veliki problem koji bi doveo do ekonomske i političke fragmentacije.
„Moramo da budemo veoma oprezni: zavadi pa vladaj je uvek bila konačna strategija Rusije u Evropi i ne smemo da upadnemo u tu zamku“, naglašava Simon Taljapijetra.
Tokom godina, veze između britanskog i evropskog energetskog tržišta su produbljene, pri čemu se električnom energijom i gasom stalno trguje kroz gustu mrežu cevovoda i kablova. Energenti se usmeravaju po tržišnim cenama, pri čemu je Velika Britanija istorijski najveći neto uvoznik električne energije iz Evrope, a Nemačka obično šalje gas uvezen iz Rusije.
Poteškoće koje su se dogodile prošle zime poremetile su normalne tokove, pa je Velika Britanija izvozila struju u EU zbog nedovoljnog snabdevanja iz Francuske.
Istraživači kompanije “Aurora Enerdži” očekuju dalje preokret na tržištu ako Rusija prekine dotok gasa, a Italija i Holandija će verovatno slati gas i Nemačkoj.
„Nemačka bi iskoristila višak LNG kapaciteta koji ima Holandija“, kaže Gaetano Garfi, viši analitičar u Aurori. Cene su već porasle zbog konkurencije zbog smanjene ponude, a od industrijskih potrošača se apeluje da smanje potrošnju, tako da ostaje rizik od daljih poremećaja na tržištu usled vladinih intervencija.
Lideri zemalja, podseća britanski dnevnik, pozvali su na jedinstvo. Tako je nemački ministar ekonomije Robert Habek prošlog meseca rekao da će kriza snabdevanja u jednoj zemlji dovesti do ekonomske krize u drugoj, te stoga svi zavise od solidarnosti.
“Dejli telegraf” piše da je Velika Britanija manje izložena ruskom smanjenju isporuke gasa, jer obično uvozi manje od 4 odsto gasa direktno, ali je to izazvano „odbijanjem“ iz Evrope. Takođe, zbog Bregzita, Velika Britanija više nije zaštićena pravilima solidarnosti koja vladaju u EU.
