Dok ruski predsednik Vladimir Putin sprema novu ofanzivu u ratu sa Ukrajinom, stratezi i dalje govore o nekom obliku ukrajinske neutralnosti po “finskom“ scenariju kao mogućem rešenju putem pregovora. Ali sama Finska se verovatno sprema da dramatično nagne ravnotežu na drugu stranu — i možda Putinu nanese njegov najveći poraz do sada.
U sredu je finska premijerka Sana Marin na zajedničkoj konferenciji za novinare sa švedskom premijerkom Magdalenom Anderson rekla da će odluka da li će Finska odbaciti politiku nesvrstanosti i pridružiti se NATO-u biti doneta za “nekoliko nedelja“. Nova bela knjiga odbrane u kojoj se detaljno navodi taj izgled poslata je finskom parlamentu istog dana, a finski ministar odbrane Anti Кaikonen istakao je da Finska već ima “punu interoperabilnost sa NATO-om“. Švedska je, delujući u dogovoru sa Finskom, takođe ove nedelje iznela znatno samouverenije izjave da i ona počinje aktivnu debatu o pridruživanju paktu, piše “Forin polisi”.
Finskoj i Švedskoj bi moglo biti potrebno i do godinu dana da ostvare formalno pristupanje Alijansi, pošto je potrebno da taj potez odobre svih 30 članica. Ali sama odluka o prijavljivanju ove dve zemlje, koje tradicionalno nastoje da koordinišu odbrambene poteze, mogla bi naglo da promeni ukupnu stratešku situaciju. Skoro dva meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu, zapadni stratezi su sve skeptičniji da se ona može zaustaviti. Nakon povlačenja Rusije iz Кijeva, Putin je počeo da signalizira da će ove nedelje pokrenuti novu ofanzivu u istočnom ukrajinskom regionu Donbas. Putin je takođe izjavio da su mirovni pregovori u “ćorsokaku“. U međuvremenu, visoki zvaničnici od Vašingtona do Berlina ostaju zaglavljeni u debatama o tome da li mogu da priušte politički rizik oštrijih sankcija i ofanzivnijeg transfera oružja Ukrajini.
Sada će sama zapadna alijansa verovatno širiti svoju teritoriju i pokazivati mišiće. Sa Turskom na jugu NATO-a i baltičkim državama koje zauzimaju sredinu istočnih linija alijanse, prisustvo Finske i Švedske na severu bi označilo upravo onu vrstu velikog saveza kojeg se Putin plaši.
- Njihovo članstvo bi sigurno suštinski promenilo bezbednosni pejzaž severne Evrope – rekao je za “Forin polisi” Šon Monahan iz Centra za strateške i međunarodne studije.
Za Rusiju—koja je veći deo prošlog veka vršila pritisak na Finsku da zauzme neutralan stav—nijedan ishod ne može biti razorniji, osim možda samog poraza u Ukrajini, kažu stručnjaci. Helsinki se nalazi na manje od 250 kilometara od Putinovog rodnog grada Sankt Peterburga, a članstvo Finske bi NATO-u donelo “poetsku pravdu”, imajući u vidu da je ceo ovaj sukob navodno pokrenut zbog sprečavanja Ukrajine da se pridruži NATO-u i zatvaranja politike otvorenih vrata NATO-a.
- Ako pobedi u Ukrajini, ali izgubi Finsku, svakako izlazi iz ovoga kao gubitnik. Ako izgubi i jedno i drugo, onda je ostvario svoju noćnu moru o NATO-u na granici Rusije. Finska granica od oko 1.000 kilometara sa Rusijom bi udvostručila granicu NATO-a prema Moskvi, što bi predstavljalo najduži potencijalni front između Evropske unije i Rusije. To je novi problem ne samo u vojnom smislu, već i u kulturnom i ekonomskom – rekao je Džejms Dobins, bivši visoki američki diplomata.
Provociranje “opkoljavanja“ njegove zemlje je katastrofalna strateška greška, napisao je Aron Fridberg, bivši visoki američki zvaničnik i naučnik na Univerzitetu Prinston. Ulazak Finske i Švedske u NATO “bio bi važan barem koliko i promene u Nemačkoj, a možda i više“, napisao je Fridberg, misleći na novu spremnost Berlina da se naoružava protiv Rusije.
- Finska i Švedska će značajno doprineti borbenoj moći NATO-a. To će napraviti trajnu promenu koju Rusija godinama pokušava da spreči – rekao je.
Ipak, postoji “akutna opasnost“ u takvom scenariju, dodao je Dobins. Finska—ako dozvoli NATO baze, trupe i oružje unutar svojih granica—mogla bi trajno da pojača tenzije između Moskve i Vašingtona. Portparol Кremlja Dmitrij Peskov upozorio je prošle nedelje na takve poteze Finske i Švedske, rekavši da će Rusija morati da “izbalansira situaciju“ pojačavanjem sopstvene bezbednosti duž granice.
Ako se pridruži NATO-u, Finska bi takođe mogla da se odluči da ide putem Norveške, koja je, iako je bila jedna od osnivačica NATO-a, nastojala da umiri Moskvu ne dozvoljavajući strane vojne baze i nuklearno oružje na svojoj teritoriji, kao i ograničavajem NATO vežbi. Visoki finski zvaničnik rekao je za “Forin polisi” da se razmatra “norveški model“.
