Sada je nezvanično, a uskoro će biti zvanično – Zapad pravi suštinski obrt u bezbednosnom konceptu odnosa prema Istoku od kooperativnog prema konfrontacionom.
Ovo je suština teksta koji je na veb stranicama na Uskrs objavio američki list “Vašington post”. Novinari su razgovarali sa osam visokih, neimenovanih evropskih i američkih zvaničnika koji su potvrdili da je u izradi dva ključna dokumenta – Strateškog koncepta NATO, prvog nakon 2010, i Američke strategije nacionalne bezbednosti – došlo do promene paradigme, koja se neće odnositi samo na vojni aspekt, nego na sveobuhvatnu bezbednost, dakle finansije, ekonomiju, međunarodne odnose.
Osim ruske agresije na Ukrajinu, na odluku o konfrontacionom pristupu delovala je i informacija da većina ruskog stanovništva podržava vojnu operaciju kao što je bilo i 2014. kad je anektiran Krim. Pa tako u krugovima stratega više nije reč o “Putinovom” nego o “ruskom ratu”.
Nacionalna strategija nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država, kako saznaje “Post”, neće se više fokusirati isključivo na Kinu, nego će među pretnjama visoko mesto imati “ruski izazov Evropi”. Ipak, Kina ostaje prioritet.
Istinsko strateško partnerstvo s Rusijom
Strateški koncept NATO je pre 12 godina pozivao na “istinsko strateško partnerstvo” sa Rusijom. Dokument koji će biti objavljen u junu na redovnom samitu u Madridu imaće suparnički pristup.
- Smisleni dijalog, kakvom smo težili pre, nije opcija za Rusiju – rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg početkom aprila.
On je definisao nove smernice nakon vanrednog samita prošlog meseca kad su se “lideri složili da će dugoročno resetovati odvraćanje i odbranu, suočiti se sa novom bezbednosnom stvarnošću” sa znatno više snaga na istoku, više borbenih mlaznjaka na nebu i više brodova na moru”. Stoltenberg je tada potvrdio da je Rusija okrenula leđa sporazumu s NATO iz 1997. godine koji “više ne postoji”.
Deo tog procesa je i odluka EU da krene u ubrzano odvikavanje od ruske energije, nafte i gasa – odluka o ugljenu je već doneta. Kao što je Evropa nakon naftnog šoka 1970-ih godina smanjila zavisnost o “crnom zlatu” iz Zaliva, tako se sada ubrzano okreće obnovljivim izvorima energije. SSSR i Rusija su se činili verodostojnim partnerima, nakon pada Berlinskog zida kreirana je slika buduće saradnje (bezbednosni prostor od Vankuvera do Vladivostoka, a ekonomski od Lisabona do Vladivostoka) koji bi vodio kontroli Evroazije. I držao pod nadzorom Kinu. Ruski predsednik Vladimir Putin skršio je te ideje.
Mislili smo da će međuzavisnost i povezanost voditi prema stabilnosti jer imamo interese koji koreliraju. Sada smo videli da to nije slučaj. Rusija je bila snažno povezana sa Evropom, globalizovana – rekao je neimenovani zvaničnik.
Međuzavisnost može imati za posledicu ozbiljne rizike, ako je zemlja dovoljno nemilosrdna… Moramo da se prilagodimo situaciji koja je apsolutno nova – zaključio je.
Teorija međuzavisnosti.
Poznati teoretičar realističnog pristupa u međunarodnim odnosima Stiven Volt je pre nekoliko dana u časopisu “Forin polisi” objavio da je ruska agresija konačna potvrda da politika ima prevlast nad ekonomijom. Putin se odlučio na vojnu intervenciju iako protiv toga govore svi ekonomski argumenti. I on je koristio pojam “međuzavisnost” koji je sažetak teorije iza koje stoji drugi poznati profesor, Džozef Naj.
Slika novog odnosa s Rusijom može se iščitati iz odluke američke administracije da zabrani uvoz ruske nafte, da suspenduje trgovinski status Moskve, a Rusija je izbačena i iz Saveta za ljudska prava UN.
- Promena strukture bezbednosnih odnosa je nužna – navodi Aleksander Veršbou, bivši američki ambasador u Rusiji a kasnije zamenik generalnog sekretara NATO, ukazujući na važno pitanje završetka rata u Ukrajini.
- Ima li uopšte kraja? Ili se nastavlja neugodnim prekidima vatre, ni rat ni mir, nekoliko godina?
Razumljivo da će se određeni nivo dijaloga sa Moskvom nastaviti, Evropa je na to prisiljena zbog geografije, ali to će biti sadržajno drugačiji diskurs koji će počivati na konfrontaciji i na maksimalnom očuvanju interesa, na primer evropskih ulaganja u toj zemlji, ne živeći u iluziji zajedničkih interesa.
Na kraju želimo da vidimo slobodnu i nezavisnu Ukrajinu, oslabljenu i izolovanu Rusiju i jači, ujedinjeniji, odlučniji Zapad. Verujemo da su sva tri cilja dostižna – rekao je Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džoa Bajdena.
