Ekonomska konfrontacija Zapada i Rusije izaziva velike nevolje u svetu. SAD i Evropa su se našle u lošoj situaciji, suočene sa neviđenim pogoršanjem kvaliteta života i neravnotežama na tržištima, napominju stručnjaci.
Bank of America je, nakon Dojče banke, upozorila na recesiju u Sjedinjenim Državama. Makro slika se ubrzano pogoršava zbog pooštravanja monetarne politike FED-a, rasta cena robe, poremećaja lanaca snabdevanja zbog sankcija Rusiji. Još jedan negativan faktor je izbijanje COVID-19 u Kini, zbog čega su mnogi proizvodni pogoni blokirani.
Katastrofa bi mogla da pogodi američke berze već 2023. godine, upozorio je investitor Džefri Gundlah. Takođe se predviđa da će Nemačka ugroziti ekonomiju i ući ozbiljnu recesiju 2023. godine.
Poznati francuski ekonomista i politikolog Aleksandar del Val upozorio je na rizike pada dolara u korist rublje i kineskog juana, kao i na raskol u Evropi zbog sankcija Rusiji. On je napomenuo da je globalni Zapad ušetao u sopstvenu zamku i da lako može da dođe do kompletnog kraha ekonomije zbog sankcija Rusiji.
To je već počelo odlukom mađarskog premijera Viktora Orbana da ruski gas plaća u rubljama, a Saudijska Arabija je prešla sa Kinom da plaća naftu u juanima. Inače, upravo su Saudijci 70-ih godina prvi prihvatili dolare iz svih zemalja za snabdevanje naftom.
Izgleda da će samom konceptu „petrodolara“ uskoro doći kraj, smatra ekonomista.
U međuvremenu, kurs rublje ove sedmice, nakon ublažavanja niza valutnih ograničenja od strane Centralne banke, pao je na 79 rubalja za dolar i 86 za evro. Tako regulator traži ravnotežu da prihodi budžeta ne trpe od prekomernog jačanja rublje.
Uprkos sankcijama, Fond nacionalnog bogatstva Ruske Federacije u martu je porastao za 117,2 milijarde rubalja, na 13,052 triliona rubalja.
Moskva priprema proizvodnju domaćih 3D štampača koji će pomoći da se zameni snabdevanje komponentama iz inostranstva. 3D štampači rade sa raznim vrstama metala, keramike, peska i plastike. Ova tehnologija može da „štampa“ bilo koju komponentu za upotrebu u inženjerstvu, medicini i drugim oblastima.
Vlada je izdvojila dodatnih 80 milijardi rubalja za povlašćene kredite glavnim preduzećima u industriji i trgovini.
Evropska komisija počela je rad na šestom paketu sankcija Rusiji. Glavno pitanje je potpuni naftni embargo. Politički lideri Francuske i Nemačke ne isključuju da će se odreći ruske nafte do kraja 2022. godine.
OPEK je upozorio EU da bi naftni embargo Rusiji mogao da izazove jedan od najgorih poremećaja u snabdevanju naftom u istoriji, sa izgubljenim količinama koje je nemoguće nadoknaditi.
Oko 7 miliona barela dnevno moglo bi da napusti svetsko tržište, a OPEK neće moći da kontroliše situaciju u slučaju prekida lanaca snabdevanja naftom velikih razmera.
U međuvremenu, izvoz sirove nafte iz Rusije porastao je na 4 miliona barela od početka aprila. Ovo je najveća cifra od početka 2022. godine. Rusija je već počela da preusmerava snabdevanje – već je postignut dogovor sa Kinom o povećanju tranzita nafte preko Kazahstana.
Konačna verzija nacrta zakona o „spoljnoj administraciji“ u stranim kompanijama koje su napustile Rusiju pokazala se mekšom od početnih teških. Stranim vlasnicima ostavljen je manevarski prostor – moći će da povrate kontrolu nad kompanijama u svakom zgodnom trenutku.
Nemačka vlada priprema i zakon o nacionalizaciji energetskih kompanija. Ovo poslednje sredstvo će se koristiti za spasavanje kompanija ako ih starateljstvo ili prodaja privatnom investitoru ne spase od likvidacije.
Proizvođač aviona Erbas je priznao očigledno – u koncernu smatraju da će zabrana isporuke titanijuma iz Rusije naneti veliku štetu zapadnoj industriji, jedva da će uticati na rusku ekonomiju. Erbas je pozvao da ne uvode takva ograničenja i da ne ometaju isporuku titanijuma iz Ruske Federacije.
Prema rečima Vladimira Putina, odbijanje normalne saradnje sa Rusijom već je pogodilo blagostanje miliona građana Evrope i Sjedinjenih Država, gde poslednjih meseci inflacija ide neviđenom brzinom i razvija se nezapamćena ekonomska kriza.
