Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas tražio da se, zbog krize izazvane ruskom ofanzivom na Ukrajinu, ruski izvoz goriva preusmeri iz Evrope u Aziju i optužio Evropljane da „destabilizuju tržište“ da bi eliminisali ugljovodonike iz Rusije.
„Pretpostavićemo da će u budućnosti isporuke Zapadu opasti“, rekao je on na sednici vlade o energetskom sektoru u kontekstu međunarodnih sankcija. Zbog toga Rusija mora da „preorijentiše izvoz ka tržištima na jugu i istoku koja brzo rastu“, dodao je on.
„Evropske zemlje stalno govore o tome da se neće snabdevati iz Rusije i time destabilizuju tržište i podižu cene“, optužio je ruski predsednik.
„Pokušaji zemalja Zapada da istisnu ruske dobavljače, da naše energente zamene nekim drugim, neminovno će uticati na celokupnu svetsku privredu“, upozorio je Putin uveravajući da „posledice takvog koraka mogu postati veoma bolne, pre svega za pokretače takve politike“.
Ruski predsednik već nekoliko godina traži da se razviju nova prodajna mesta za rusko fosilno gorivo – što je „okretanje Aziji“, dok Evropljani u odgovoru na vojnu intervenciju Rusije u Ukrajini razmatraju proširenje svojih sankcija protiv ruskih snabdevača ugljovodonicima.
Ruska nafta i gas koji teku ka Evropi – njenom prvom tržištu, obezbeđuju važne prihode za Moskvu.
Putin nije precizirao na koje zemlje misli, ali Kina, čiji apetit za ugljovodonicima i dalje raste, graniči se s Rusijom. Peking, međutim, ima reputaciju teškog pregovarača, a Rusija želi i druge klijente.
Mogući embargo na ruski gas predmet je žučnih diskusija članica EU, a Nemačka je jedan od glavnih protivnika hitnog zaustavljanja tog uvoza od kojeg veoma zavisi.
EU, SAD i Japan objavili su embargo na ruski ugalj, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagovestila je da će kao cilj predložiti nezavisnost EU od ruskog fosilnih goriva do 2027. godine.
