Ako se ostvare najgori strahovi Evrope – da se sukob u Ukrajini proširi na ostale ruske susede – Finska će biti spremna.
Finska, naime, ima zalihe: najmanje šest meseci svih važnijih goriva i žitarica stoje u strateškim zalihama, dok su farmaceutske kompanije dužne da imaju zalihe svih uvezenih lekova za period od tri do 10 meseci.
Ima civilnu obranu. Sve velike zgrade moraju imati vlastita atomska skloništa, a ostatak stanovništva može da koristi podzemna parkirališta, klizališta i bazene koji su spremni za pretvaranje u evakuacijske centre.
I ima borce. Gotovo trećina odrasle populacije ove nordijske zemlje su rezervisti, što znači da Finska može da koristi jednu od najvećih vojski u odnosu na svoju veličinu u Evropi.
Pripremili smo naše društvo i obučavamo se za ovu situaciju još od Drugog svetskog rata – kaže Titi Tupurajnen, finska ministarka EU.
Nakon osam decenija živeći prvo u senci Sovjetskog Saveza, a sada Rusije, opasnost od rata u Evropi nije ih iznenadila.
Ali ono što Finska naziva svojom strategijom “sveobuhvatne sigurnosti” primer je kako sve zemlje mogu da stvore rigorozne sisteme za svoje društvo kako bi se zaštitili pre vremena – ne samo od potencijalne invazije, već i od prirodnih katastrofa, kibernetičkih napada ili pandemija.
Ne radi se samo o vojnoj spremnosti već o sigurnosti da zakoni i pravila funkcionišu u vreme krize.
Finska je stvorila neformalnu mrežu između elita političkog i poslovnog sveta te nevladinih organizacija kako bi se pripremila za najgore. Kontinuirano primećuje koje su njene glavne slabosti i pokušava ih ispraviti kako bi se stvorilo što je moguće više otpornosti u sistemu pre nego što se kriza dogodi.
Finska je, sa svojom granicom od 1340 km koju deli s Rusijom, vrlo izložena napadu i po prvi put u svojoj istoriji većina Finaca podržava prijavu za članstvo u NATO.
Ali zemlja s 5,5 miliona stanovnika takođe vidi potrebu održavanja i nadogradnje svoje nacionalne strategije.
S obzirom na naš geostrateški položaj, veliku kopnenu masu i retku populaciju, moramo učiniti sve za obranu zemlje. Redovno treniramo na mnogim nivoima kako bismo bili sigurni da svi znaju šta da rade, a krajnji rezultat je da ovo društvo možete pretvoriti u krizni režim ako bude potrebno.
Veliki deo spremnosti Finaca nastaje iz vlastitog rata s Moskvom – u brutalnom Zimskom ratu, 1939-1940, uspešno su se odupirali invaziji Sovjetskoj Saveza na njihovu teritoriju, znatno duže nego što su to Rusi očekivali. 1940. godine je sklopljen Moskovski mirovni sporazum. Finci su morali Rusima da prepuste 9 odsto svoje teritorije uključujući svoj najkosmopolitskiji grad, Viborg i jedno od glavnih područja industrije.
Nakon toga, Finci su se zavetovali: nikad više.
Nismo zaboravili, to je u našem DNK – govori predsednik Sauli Niniste pa ukazuje na ankete koje pokazuju da je oko tri četvrtine Finaca spremno boriti se za svoju zemlju, što je najveća cifra u Evropi.
Finska ima ratnu snagu od oko 280.000 ljudi, te 900.000 obučenih rezervista. Čak i nakon završetka hladnog rata nastavili su s regrutacijom svih muškaraca koji su završili školovanje, a Helsinki je zadržao jake troškove za obranu čak i 1990-ih i 2000-ih kada su drugi smanjivali. Jarmo Lindberg, bivši načelnik obrane Finske, kaže da je finski glavni grad Helsinki “kao švajcarski sir” s desetinama kilometara tunela.
Postoje područja kao u filmu o Džejmsu Bondu – dodaje.
Svi staževi oružanih snaga smešteni su ispod ’30-40 metara granita. Imali smo iskustvo bliske smrti u Drugom svetskom ratu koje nas je samo ojačalo – ističe.
Ako bi vojna obaveštajna služba otkrila verovatni napad, mobilizirale bi se snage i koliko god je to moguće, civili bi bili evakuirani iz opasnih područja, što je značajna razlika u odnosu na ono što se dogodilo u Ukrajini.
UN je nedavno Finsku proglasio petu godinu zaredom najsrećnijom nacijom na svetu.
Trudimo se da osiguramo da naše društvo bude snažno i da se može nositi s teškim vremenima. Spremnost i pripremljenost duboko su usađene u finske glave – kaže Niniste.
– Osnovna ideja je: ako je pogođena jedna kompanija ili sektor, kako rešiti problem? Na primer, kako nahraniti naciju ili imati toalet papir ako postoji blokada u Baltičkom moru – kaže Šarli Salonijus-Pasternak, stručnjak za sigurnost na Finskom institutu za međunarodne poslove.
Nemamo posla, nemamo blagostanje, nemamo rast, ako nam obrana zakaže. To svi dobro razumeju – kaže Jane Kusela, šef obrambene politike u Ministarstvu obrane.
Nacionalna agencija za hitnu snabdevanje, Nesa, ima balans od 2,5 milijardi evra, koja se sastoji od strateških zaliha šestomesečnog snabdevanja žitaricama poput pšenice i zobi, te različitim vrstama goriva.
Jane Kankanen, izvršni direktor Nese, kaže da agencija prikuplja male naknade od svih kupovina fosilnih goriva i električne energije u Finskoj, dajući joj time “poprilično mnogo slobode tako da imamo mogućnost da odgovorimo na različite vrste događaja u vrlo kratkom roku”.
Agencija može brzo da kupi kritičan materijal, ali i da ispita stanje po raznim sektorima – na primer, hoće li finski farmeri proizvesti dovoljno žitarica ove sezone. Od decembra vrlo intenzivno pratimo situaciju u Ukrajini gde se fokus okrenuo sa pandemije koronavirusa.
Četiri puta godišnje, grupa od nekoliko desetina političara, poslovnih vođa i predstavnika crkve, medija i nevladinih organizacija sastaje se na Kursevima nacionalne odbrane, odnosno jednomesečnom intenzivnom programu koji uključuje predavanja visokih vojnih oficira i državnih zvaničnika, kao i simulaciju krize.
Ukupno je 10.000 ljudi obučeno na takvim kursevima tokom proteklih šest decenija, a još 60.000 pohađalo je regionalne kurseve obrane. Salonijus-Pasternak dodaje da su kursevi verovatno najlakši element finskog pristupa koji bi druge zemlje lako mogle imitirati.
Finska nije usresređena samo na pretnju invazije, već i na druge oblike napada – bilo da su lokalni, kao što je trovanje izvora vode ili onesposobljavanje elektrane, ili nacionalni, poput sajber napada, a sve je veći fokus na takozvane hibridne pretnje.
– To što je Rusija započela rat protiv manjeg komšije može samo ojačati razumevanje naše ranjivosti. Svest javnosti o rizicima i prijetnjama je na visokom nivou – kaže Teja Tilikajnen, direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih prijetnji sa sedištem u Helsinkiju.
Helsinki je oduvek težio dobrokomšijskim odnosima s Rusijom zbog duge, zajedničke granice, ali je ta nada sada slomljena.
Tokom Hladnog rata, položaj Finske prisilio ju je da prihvati neutralnost kako bi držao Sovjetski Savez na udaljenosti, ali nakon pridruživanja EU-u 1995. i približavanja NATO tokom poslednjih decenija, u Helsinkiju raste osećaj da bi članstvom u vojnom savezu učvrstila svoj status nezavisne, zapadne zemlje.
Ali postoji i uverenje da rat u Ukrajini pokazuje mudrost finskog pristupa svih ovih godina.
– Jednostavna ideja je da je to zemlja koju vredi braniti i stoga imate veću odgovornost, bilo da ste izvršni direktor ili školski učitelj – kaže Salonijus-Pasternak.
– Ono što nas je Ukrajina naučila, jeste da je volja da se nešto učini zaista važna, a ako to kombinujete s mrežnim efektima male zemlje i pripremom, to je stvarno moćno – dodaje.
– Sve što znam je da će Rusija uvek biti tu i znamo da ćemo biti spremni – zaključuje Jarmo Lindberg, bivši načelnik obrane.
