Čak i u 21. veku crveni konac “protiv uroka” na rukama beba, dece i odraslih i dalje živi u našem narodu.Ovo praznoverje mnogi smatraju nekakvom amajlijom koja može da nas zaštiti od uroka i vradžbina, a pojavile su se čak i narukvice sa priveskom napravljene od crvenog konca.
Međutim, Vladika Nikolaj Velimirović osudio je nošenje crvenog konca kao najgore sujeverje koje onome ko ga nosi može doneti više štete nego nekakve zaštite. Evo šta je rekao.
„Bog pomog’o! Ovde se radi o sujeverju – vera u slepi slučaj. Dakle, u pitanju je paganizam! Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Vrag se dosetio kako da skine sa vrata krštenik – krsno znamenje (krst časni) i zameni crvenim koncem, poput amajlije, kao kakve zaštite protiv uroka! Od 100% novorođene dece, otprilike 95% nosi, odlukom svojih roditelja, do krštenja „crveni beleg“ iliti končić, a to je, navodno, zaštita dece.
Prava zaštita je, zapravo, jedino moguća, kada svešteno lice pročita molitvu znamenja po rođenju prvog i osmog dana, ujedno i blagoslovenom vodom, prinova tj. dete, se okupa i priprema po navršenju od 40 dana za krštenje, a majci deteta molitvom u priprati hrama čita molitva Očišćenja nečistote po porođaju.
U praksi novozavetne crkvene istorije istog dana dete treba da se krsti. Međutim, retko ko poštuje to pravila po isteku od 40 dana, nego hiljadu prepreka, iskoče, da tako kažemo, a to je čista umotvorina baba koje proriču, zapovedaju, gledaju u sudbinu i izmišljaju stvari. Na žalost narod njih više sluša nego Boga i Crkvu. Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje.
Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac. To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja.
Ogromno neznanje i veliki mrak je pokrio dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim se ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja.
