Fotografije na kojima glumica Vesna Pećanac odlazi po ručak u Narodnu kuhinju i priča da živi na rubu egzistencije dovela je ekipu Blica do njenog sina Petra.Već godinama govori se o teškoj sudbini koja je njegovu porodicu zadesila posle smrti oca.
- Mislim da je ta tragedija počela devedesetih i da je ona bila opšta. Živko je samo jedan primer ili istureni slučaj. Ima mnogo žrtava ratova, tranzicije, odnosno dekomponovanja našeg društvenog i državnog ustrojstva. Živkova je krivica možda bila to što je bio najbolji u svome poslu. Nekima se uspeh ne prašta. Pogotovo onaj međunarodni. Ako sam šta iz očevog primera mogao da naučim, to je da postoji tamna strana ljudske prirode i da je veoma moćna i učinkovita. O tome govore i svi Živkovi filmovi, ali i naša neposredna istorija.
Ovih dana pojavile su se fotografije vaše majke iz Narodne kuhinje. Kako ste vi odreagovali?
- Nisam bio naročito “potresen” kako su neki mediji to prikazivali, jer to traje godinama. Žena je, opet, u toj kuhinji sedela i razgovarala sa patrijarhom. Dakle, bio je to sastanak na visokom nivou. No, ona nije u zavidnoj situaciji. U dugovima je do guše. Jure je izvršitelji. Ona se snalazi kako zna i ume. Ne može sama, ali eto, ona se bori nekako. Obraća se ljudima za pomoć, a pomoć uglavnom izostaje. Gde su kolege? Šta rade političari?
Kako gledate na to što tek posle nedavnih fotografija vaše majke su se iz Crne Gore, ali i sa ovih prostora mnogi javili da joj pomognu. Da li je trebalo da se to desi mnogo ranije?
- Koliko znam, još uvek joj niko nije pomogao, u smislu da se trajno njen status i situacija reše. Ona je dužna preko 15.000 evra državi Srbiji kroz tužbe, kazne i račune. Dok se ne oslobodi tereta dugova, ona neće moći da izađe iz začaranog kruga siromaštva i bede. Ima meseci kada joj uzmu celu penziju, a nekada primi 1.200 dinara ili 2.100. Ko može da živi ceo mesec sa dvadeset evra? Samo Vesna Pećanac.
Kao dete imali ste izleta u glumačkim ostvarenjima vašeg oca. Šta ste naučili od oca, a šta od majke?
- Puno toga sam naučio od oboje. Možda od oca najvažnije: duboko promišljanje i sklonost ka perfekcionizmu, a od majke: radost igre i lakoću stvaranja. Ali, imao sam i drugih učitelja u životu. Pamtim Mucija Draškića, Branka Plešu, Voju Stanića, Bekima Fehmijua. Svoja umetnička i životna iskustva, te poimanje poetskog i dramskog, sabrao sam u monodrami “Posljednji romantik”. Tu predstavu igram u čast svim svojim uzorima i životnim učiteljima.
Sin ste čuvenog crnogorskog reditelja Živka Nikolića i majke glumice Vesne Pećanac. I vi sami se bavite umetničkim poslom. Pre svega ste po obrazovanju reditelj, ali i imate interesovanja prema muzici. Koliko je odgovornost nositi breme prezimena Nikolić?
- To ime Nikolić jeste neka vrsta bremena i može biti teret. Ja već godinama koristim pseudonim Najker (piše se Niker), Pit Najker. Kada nastupam sa bendom, ali i kada potpisujem likovna i književna dela. Dakle, tražim neki svoj lični i originalni izraz, autentičnost, individualnost. Od roditelja sam nasledio izvesne talente i imao njihovo životno iskustvo kao primer. Međutim, ja sam nešto posebno. Nisam oni. Imam svoje stavove, ličnost, slobodu kreacije.
Pominjali ste da bi u Ozrinićima gde je rođen vaš otac bio napravljen memorijalni dom, a u Zemunu ste imali sličnu ideju. Da li će se to skorije realizovati?Mi smo stara familija i imamo mnoge članove koji su bitni za istoriju naših naroda. Uspomene na moje slavne pretke čuvaju brojni muzeji. Ništa prirodnije nego da i Živko dobije svoj Muzej, a i moj životni prostor u Zemunu nije daleko od toga. Šira javnost možda nije upoznata, ali i ovaj Pit Najker ima iza sebe značajan opus kada su originalne umetničke tvorevine u pitanju.
Dosta toga nije tačno. Nadam se da će Vesna tu negativnu retoriku medija konačno prekinuti svojim demantijem. Šteti svima nama. Ružno je i predugo traje. Ta njena epizoda sa Sigurnom kućom se desila pre nekih 15-20 godina, a i dalje se u medijima forsira priča kako je Vesna neka žrtva porodičnog nasilja. Mislim da je ona više žrtva manipulacije i zloupotrebe, pa i sopstvene nepromišljenosti. Neki ljudi su je odvukli tamo sa pričom “zaboga, Vesna, gde ćeš da prezimiš”, a potom su je iskoristili da ta Sigurna kuća na račun Vesninog boravka dobije neke poene i donacije. Sve je to igra viših interesa, a meni je muka da u tome učestvujem. Najgore od svega je što se izblatila cela familija, a to blato na nama stoji i dan-danas.
