Ponekad usred noći Karolin Boerl oseća miris dima cigarete, iako se u njenoj kući ne puši. Taj miris koji oseća je, ispostavilo se, dugotrajna nuspojava kovida 19 nazvana fantosmija ili olfaktorna halucinacija. Naime, ona oseća miris koji ne postoji. Mirisi koji se osećaju se razlikuju od osobe do osobe, ali su najčešće neprijatni, poput mirisa zagorelog tosta, metalnih ili hemijskih mirisa. Problemi sa nosem poput sinuzitisa ili određena stanja nervnog sistema i mozga poput migrene, šloga ili šizofrenije mogu da izazovu fantosmiju, a sada je ova pojava jedna od nuspojava preležanog kovida.
“Stvarno se nadam da će se to jednom prestati”, kaže Karolina iz Merilenda koja pati od oba stanja.
“Fizički sam dobro, ali prošlo je devet meseci i ovo je nešto najčudnije što sam ikad doživela”, rekla je ona za “Healthline”.
Dr Hira Šahin iz Pakistana koja leči kovid bolesnike kaže kako je gubitak mirisa uobičajan simptom za mnoge manje, ali slične virusne infekcije.
“Disajni putevi postaju natečeni ili upaljeni, a to privremeno utiče na čulo mirisa”, rekla je Shahin za “Healthline”.
Dugotrajni gubitak čula mirisa.Ipak, ističe kako dugotrajni gubitak mirisa i osećanje nepostojećih mirisa mogu biti posledica trajnog ili ozbiljnog oštećenja olfaktornih stanica. Kako i zašto – nije poznato i još se proučava.
Gubitak čula mirisa ili osećanje mirisa koji ne postoje može uticati na sve, od prehrane do obavljanja osnovnih zadataka, pa čak i na raspoloženje ljudi, pa može da dovede do mučnina i depresije.
“To je užasna stvar. Ne shvataš koliko se oslanjaš na to celi život”, napomenula je Karolin iz Merilenda.
Kada se fantomsija javi, ljudi nekada mogu osećati i prijatne mirise poput citrusnog voćaFoto:Čudni mirisi.Osobe koje pate od fantosmije mogu osetiti niz mirisa, ali postoji nekoliko onih koje najčešće osećaju, a to su dim cigarete, miris zapaljene gume, hemikalije (amonijak) i miris pokvarene hrane.
Iako su najčešći mirisi povezani sa fantosmijom obično nepoželjni, neki imaju iskustva i sa slatkim ili prijatnim mirisima.
Poslžedica problema je uglavnom u ustima ili nosu, a ne u mozgu. Zapravo, između 52 i 72 posto stanja koja utiču na miris u vezi je sa sinusima.
Pa tako osim korona virusa na probleme sa čulom mirisa najčešće utiču i obična prehlada, alergije, pušenje, polipi, problemi sa zubima, migrene, izloženost neurotoksinima, lečenje zračenjem.
Iako je fantosmija često posledica problema sa sinusima, ona takođe može biti simptom ozbiljnijeg neurološkog stanja. I dok bi fantosmija uzrokovana respiratornom infekcijom trebalo da nestane sama od sebe nakon što se bolest izleči, lečenje neuroloških uzroka fantosmije je puno složenije.
Dr Shahin ističe kako bi lečenje moglo da se sprovodi tretmanom nazvanim “trening mirisa”, a koji se već dugo koristi za one koji pate od anosmije nakon oštećenja na mozgu.
Tada se osoba nekoliko puta dnevno izlaže duži period jakim mirisima tokom koji ponovo nadražuju izgubljeno čulo. Ipak, potrebno je strpljenje.
Najčešći “umišljeni” mirisi nakon kovida:Studija sprovedena u maju 2021. godine donela je podatke o tome koje fantomske mirise ljudi osećaju nakon odbolovanog kovida, a ovo su bili najčešći:Miris kanalizacije: 54,5%Pokvareno meso: 18,66%Pokvarena jaja: 13,43%Prljave čarape: 7,46%Citrusni mirisi: 5,97%O ovoj temi govorila je Sonja Stoiljković iz Farmaceutske komore Srbije u Pulsu Srbije na Kurir televiziji i ona upozorava da posebno obratimo pažnju na simptome koji se javljaju posle preležanog korona virusa.
- Sve simptome pokušavamo da sortiramo, a tu ima i nekih specifičnih simptoma, kao što je gubitak čula mirisa koji se ne vraća mesecima nakon kovida. Ili gde su parametri jetre, da oni nikako da se spuste mesecima. Ti pacijenti su bili na pregledu, sve je u redu, ali parametri se ne spuštaju. Imamo pacijente kojima varira pritisak, imaju aritmije, opada im kosa, žale se na neuroloke probleme, bolove u mišićima – rekla je u Pulsu Srbije Sonja Stoiljković iz Farmaceutske komore Srbije.
Kako ističe Sonja Stojiljković cilj je da se sortiraju simptomi i da se lakši tretiraju i odvoje od ozbiljnijih.Cilj je da sve te probleme sortiramo, a želimo i kolegama lekarima da pomognemo, jer su prebukirani i da nešto što su laganiji simptomi da tretiramo nekim dijetetskim proizvodima – kaže Sonja Stoiljković iz Farmaceutske komore Srbije.
Dobra vest je i ta da će se i farmaceuti aktivnije uključiti u pomoć pacijentima.Pacijent može da dođe da se požali kod farmaceuta. Da se sve to lepodokumentuje. Na taj način će i farmaceuti da budu vidljiviji u farmaceutskom sistemu. Cilj je da simptome razgraničimo. Da vidimo šta je zaista posledica korona virusa i da pacijente usmerimo na pravi put. Sa druge strane imamo pacijente koji zaista maju zdravstvene probleme. Ja sam juče imala čoveka kome pritisak varira mesecima. To je situacija da su sigurno opterećeni krvni sudovi. Ovaj pacijent je, na primer, mislio da to i nije ništa strašno, i da će to možda proći samo od sebe – rekla je Sonja Stojiljković.
