Od početka se zna da vakcina ne štiti 100 % od zaraze koronavirusom, ali kako su već s početkom jeseni počeli da se beleže i slučajevi zaraženih među vakcinisanima, nameće se pitanje jesu li građani koji su se zarazili nakon 3 do 6 meseci od primljene obe doze vakcine protiv kOVID-a manjina ili možemo očekivati veći broj zaraženih i među vakcinisanima?
Dve nedelje nakon primanja druge doze vakcine protiv bolesti kovid-19, zaštitni učinak nalazi se na vrhuncu. Međutim, dođe li svejedno do zaraze virusom, u pitanju je takozvana „probojna infekcija“.
Uopšteno rečeno, „probojne infekcije“ slične su redovnim infekcijama kOVID-19 kod nevakcinisanih osoba, ali postoje tu neke razlike, piše portal SciTechDily i otkriva na šta je potrebno pripaziti.
Pet najčešćih simptoma „probojne infekcije“ su glavobolja, curenje iz nosa, kijanje, grlobolja i gubitak mirisa. Neki od ovih simptoma identični su kao i kod ljudi koji nisu primili vakcinu.
Naime, ako niste vakcinisani, tri najčešća simptoma takođe su glavobolja, grlobolja i curenje iz nosa.Međutim, dva druga najčešća simptoma kod nevakcinisanih osoba su groznica i uporan kašalj. Ova dva „klasična“ simptoma KOVID-19 postaju mnogo ređa nakon što ste primili vakcinu.
Jedno od istraživanja pokazalo je da ljudi s „probojnim infekcijama“ imaju 58% manje šanse da će ih zadesiti groznica u poređenju s nevakcinisanim osobama.
Manje je verovatno da će vakcinisane osobe od nevakcinisanih biti hospitalizovane ako razviju KOVID-19. Takođe će verovatno imati manje simptoma tokom početnih faza bolesti i manja je verovatnoća da će razviti dugi oblik bolesti.
Razlozi za blažu bolest kod vakcinisanih ljudi može da bude to što vakcine, ako već ne blokiraju infekciju, dovode do toga da zaražene osobe imaju manje čestica virusa u telu. Međutim, to još nije potvrđeno, otkriva taj članak i odgovara na pitanje koliki je rizik od „probojne infekcije“.
Istraživanje u Velikoj Britaniji je otkrilo da 0,2% stanovništva – odnosno jedna osoba na svakih 500 – doživi „probojnu infekciju“ nakon potpune imunizacije. Ali, nisu svi pod istim rizikom. Čini se da četiri stvari doprinose tome koliko ste dobro zaštićeni vakcinom.
Svaka vrsta vakcine nudi relativno smanjenje rizika. Govorimo o meri za koliko vakcina smanjuje rizik od razvoja infekcije KOVID-19 u odnosu na nekoga ko se nije vakcinisao.
Klinička ispitivanja pokazala su da je vakcina Moderna smanjila rizik od razvoja simptomatskog KOVID-19 kod osoba za 94%, dok je vakcina Fajzer smanjila taj isti rizik za 95%.
Vakcine Džonson & Džonson i AstraZeneka pokazala su se nešto slabijima, rizik su smanjila za otprilike 66% odnosno 70% (doduše, čini da se zaštita koju pruža vakcina AstraZeneka povećava na 81% ako je između doza napravljen duži razmak).
Postaje sve evidentnije da je vreme proteklo od vakcinacije takođe važno i da je to jedan od razloga zašto rasprava o dodatnim dozama postaje sve glasnija.
Neka preliminarna istraživanja, koja tek treba da budu naučno potvrđena, ukazuju na to da zaštita vakcine Fajzer slabi nakon šest meseci od primanja. Ipak, još uvek je prerano donositi zaključke šta se događa s efikasnošću vakcine nakon pola godine kod dvostruko vakcinisanih.Važan faktor je i varijanta virusa. Gore navedena smanjenja rizika izračunata su uglavnom testiranjem vakcina na izvorni oblik koronavirusa.
Ali, kada je u pitanju alfa varijanta, podaci Državne agencije za javno zdravlje Engleske govore da dve doze vakcine Fajzer nešto manje štite i da se rizik od dobijanja simptoma KOVID-19 smanjuje na 93%.
U odnosu na deltu, nivo zaštite pada još više, na 88%. Ista stvar važi i za vakcinu AstraZeneka.Takođe, podaci pokazuju da je, u razdoblju dve do četiri nedelje nakon primanja druge doze vakcine Fajzer, oko 87% manja verovatnoća da ćete dobiti simptome bolesti kada je u pitanju delta. Nakon četiri do pet meseci ta brojka pada na 77%.
Važno je napomenuti da se sve navedene brojke odnose na prosek smanjenje rizika unutar populacije. Vaš lični rizik zavisi o vašem nivou imuniteta i drugim faktorima specifičnim za pojedinca.Imunološka sposobnost čovek obično se smanjuje s godinama.
Dugotrajni zdravstveni problemi takođe mogu narušiti naš odgovor na vakcinu. Stariji ljudi ili osobe s oslabljenim imunološkim sistemom mogu imati niže nivoe zaštite uzrokovane vakcinama protiv KOVID-19, odnosno može se dogoditi da njihova zaštita brže opada.
