Pamtim lica pacijenata, njihove priče, molbe, strahove… To ostaje da živi sa nama. Gledam dečka koji ima 25 godina, nedavno je intubiran, i u svojim rukama drži igračku – malog medu, koji mu je dao drugi dečko iz sobe, a koji je preživeo ovu golgotu. Taj mali meda sada stoji na respiratoru koji diše za njega.”
Ovo u razgovoru za “Blic” kaže direktorka kovid bolnice u Batajnici dr Tatjana Adžić Vukičević. Lekari u ovoj kovid bolnici, jednoj od najvećih takvih ustanova u Srbiji, već duže od deset meseci se hvataju u koštac sa najsurovijim licem korone i zbrinjavaju najteže obolele pacijente.
Korona brojke su neumoljive, a to najbolje oslikava trenutna situacija u kovid bolnici u Batajnici. Kako nam priča dr Adžić Vukičević, stanje u ovoj ustanovi nikad nije bilo teže, hospitalizovano je više od 800 pacijenata od kojih oko 700 u poluintenzivnim negama i gotovo 100 bolesnika u jedinicama intenzivne nege. Naglašava da više od 90 odsto hospitalizovanih čine nevakcinisani pacijenti, te da je svaki peti odmah po dolasku u bolnicu kandidat za prijem na intenzivnu negu.
Novi talas epidemije nadvio se nad Srbijom, ispred kovid ambulanti nižu se redovi, bolničke postelje se rapidno pune, zdravstveni radnici daju poslednji atom snage da spasu svakog bolesnika, a s druge strane kao da se odvija paralelni život – davno se zaboravilo na epidemiološke mere, istini za volju ni nove se ne uvode, a vakcinacija stagnira mesecima. O svemu tome razgovarali smo sa dr Adžić Vukičević.
Da li u ovom talasu epidemije primećujete razliku u kliničkoj slici pacijenata u odnosu na ranije, i da li se nešto promenilo kada je reč o profilu novoobolelih?
- Kliničke slike su dramatične i teže nego u svim drugima talasima bolesti. Oko 20 odsto primljenih bolesnika mogu odmah po težini svoje kliničke slike da budu primljeni u jedinice intenzivne nege. Najviše ima mladih osoba, između 40 i 50 godina, prethodno zdravih. Ima i starijih bolesnika sa komorbiditetima, ali znatno manje nego u prethodnih talasima. Ono što najviše brine jeste velika stopa smtnosti, koja u jedinicama intenzivne nege iznosi više od 90 odsto za bolesnike koji su intubirani.
Za ovih 10 meseci koliko radite u kovid bolnici u Batajnici, čemu ste sve svedočili i šta svakodnevno možete da čujete od pacijenata koji vape za pomoć dok bolest uzima danak?
- Videla sam svašta, očajne ljude, uplašene koji vape za daškom vazduha, koji se guše i mole za pomoć. Videla sam ljude sa amputiranim nogama i rukama, sa masivnim krvarenjima u unutrašnjim organima, golgotu i stradanje, koje je sada masovno.
Svakodnevno se susrećete “oči u oči” sa koronom, gledate brojna iscrpljena lica pacijenata ispod maski za kiseonik koji završe fatalnim ishodom. I kako onda, sa svim tim iskustvom i teretom, gledate na građane koji ne poštuju mere, niti žele da se vakcinišu, kao i na to da određen broj zdravstvenih radnika ne želi da se vakciniše?
- Teško je nositi se sa smrću svaki dan, sa virusom koji ne poznajemo ni nakon 18 meseci života sa njim. Sve moguće grane medicine uključene su u borbu protiv ovog virusa. Danas u Srbiji ne postoji nijedna porodica u kojoj neko nije umro zbog kovida. Pamtim lica tih ljudi, njihove priče, molbe, strahove, to ostaje da živi sa nama, dečka koji ima 25 godina koji je nedavno intubiran i koji u svojim rukama drži igračku – malog medu, koji mu je dao drugi dečko iz sobe koji je preživeo ovu golgotu. Taj mali meda stoji sada na respiratoru koji diše za njega.
Svi smo umorni ne samo od preteškog rada, već od molbi i apela da se poštuju mere i da se vakcinišemo. Naši građani nisu morali u ovolikoj meri da se razbolevaju, da su se vakcinisali. Kao da su svojom glupošću i antivakserskim, praznim pričama svesno izabrali smt umesto života. Šta vam najviše smeta u ovom trenutku: 20.000 ljudi na stadionu koji ne poštuju mere, 10.000 ljudi koji bez maski pevaju na koncertu ili autobus javnog prevoza gde 70 odsto putnika ne nosi maske?
- Sve što se navodi smeta, ne meni, već i svim građanima. Uskoro će sve naše bolnice biti pune, nekovid bolnice postaće kovid, i ponovo ulazimo u začarani krug od pre godinu dana. Dakle, bolovaće svi i podjedanko uirati, kovid i nekovid bolesnici.
Smatrate li da je vreme za pooštravanje mera i koje mere biste vi uveli? Kakvo je vaše mišljenje o kovid propusnicama i da li mislite da smo zakasnili sa uvođenjem istih?
- Ja sam uvek za najoštrije mere, kako je to u zemljama u okruženju. Kada nismo mogli lepim i apelom da dopremo do svesti građana, onda nažalost moramo merama. Da, kovid propusnice, obavezno, maske svuda, naplaćivati kazne za nepoštovanje mera. Svako od nas zdravstvenih radnika koji radi sa kovidom ima isto mišljenje. S punim pravom ovo mogu da kažem, jer radim u bolnici u kojoj je više od 2.000 ljudi umlo u najgorim mukama i patnjama.
Iza vas je ogromno iskustvo u borbi protiv korone. Kakvo je vaše viđenje o daljem toku epidemije, i šta biste poručili onima koji ne žele da se vakcinišu?
- Ne znam na koji način da ubedimo ljude da se vakcinišu, da nose maske, da je virus stvaran i da postoji svuda oko nas, da se od njega umire više nego ikada. Ne postoji lek protiv ove bolesti. Mi lečimo posledice ove bolesti a ne uzrok. Uzrok bolesti, to jest virus možemo da zaustavimo jedino vakcinom.
Dvadesetogodišnja Beograđanka i dalje je u izuzetno teškom stanjuPočetkom septembra dr Adžić Vukičević ukazala je da, za 18 meseci borbe protiv epidemije i deset meseci rada kovid bolnice u Batajnici, u ovoj ustanovi nisu imali težeg mlađeg pacijenta od dvadesetogodišnje devojke, apotekarke iz Beograda, koja nema nijednu pridruženu bolest ali nije vakcinisana. Kako je tada kazala dr Adžić Vukičevič, devojka je intubirana, te da su “njena pluća zacementirana i diše sa levim vrhom pluća”. Naša sagovornica kaže da se, nažalost, stanje ove pacijentkinje nije mnogo promenilo.Zdravstveno stanje dvadesetogodišnje devojke je i dalje izuzetno teško i neizvesno. Borimo se svim svojim znanjima i umećima – naglašava dr Adžić Vukičević.
