TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Nebrojeno, rekli biste, a odgovor na pitanje otkud ovaj novi trend, vrlo je jednostavan. Reč je o izuzetnoj prilici za ulaganje kako građana tako i privrednika koji imaju 15 do 20 hiljada evra.U novije vreme sve češće građani koji imaju prazan plac ili njivu, uzimaju kredite kako bi izgradili skladišta i hale. Kako kažu, investiciju uspeju da vrate i za manje od dve godine, a zarada i brzina povrata uloženog novca često je razlog i da mnogi posežu za kreditom kako bi gradili hale.Jednu halu, ili skladište, moguće je napraviti već za 15.000 evra, kvadrat košta od 200 do 300 evra. Istu je moguće izdavati za oko 1.000 evra mesečno. Ovo nije samo slučaj u velikim industrijskim zonama, i na obodima velikih gradova u Srbiji, već i u blizini manjih gradova širom Srbije.
Tako danas često možemo videti hale na putu ka beogradskom aerodromu, ali i u okolini Ostružnice prema Obrenovcu, zatim na pravcu Banovaca I Busija, da ne pominjemo Pazovu, Inđiju… Ovaj posao, izdavanje magacina je jedna od retkih delatnosti koja je rasla u toku pandemije, i iako je još uvek u pomolu. Oni koji su već uložili svoj kapital u neku halu ili magacin kažu da će tržište da se “primi” na trend tek za tri do pet godina.
Malo ambiciozniji preduzetnici ističu da ući u ovu branšu bez nekoliko miliona evra nema smisla, ali činjenica da jedan kontejner magacin košta oko 4.000 evra, vrlo je jednostavno pokrenuti ovaj biznis i za mnogo manje novca. Cena iznajmljivanja jednog takvog kontejnera je oko 50 evra mesečno.Ono što je takođe posebno kod ovog biznisa jeste da se čitav objekat izgradi za svega nekoliko nedelja. Takođe, posedovanje ovakvih hala ne nosi velike operativne troškove.
U poslednjih godinu i po dana tražnja za ovim prostorima je bukvalno buknula. Usled pandemije i otežanog rada, kao i orijentacije procesa rada na rad od kuće, ogromna količina kancelarijskog materijala koji je morao da se izbaci iz, uglavnom, iznajmljenih poslovnih prostorija je završio baš u magacinima.Ne samo velike firme, već postoji i veliki broj kafića i restorana koji u njima drži svoje letnji inventar. Vlasnici onlajn prodavnica su čest korisnik ovih magacina i hala, iz kojih u ne malom broju slučajeva i vode svoje biznise.Danas manje hale za rad koristi i sve više zanatlije – stolari, obućari, krojači, bravari, suto – majstori…Sa druge strane, porodice i pojedinci sve više traže skladišta za višak nameštaja, odeće, raznu opremu, što za bebe, što sportsku itd.
Ovakvi objekti su često montažnog tipa i mogu veoma brzo da se izgrade, za nekoliko nedelja, u zavisnosti od veličine. Početno ulaganje nije veliko jer je njihova cena oko 200 do 300 evra po kvadratu, a investicija se isplati za godinu dana, objašnjava za “Blic Biznis” Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.On je potvrdio da je ovaj trend aktuelan i da pored autoputa ovih objekata ima i na drugim lokacijama.Kada krenete iz Beograda, veliki je broj takvih hala u Surčinu, kod Inđije, Pazove, ali i na Bežanijskoj kosi. Sve ih je više i prema Grockoj, u Vinči, Makišu… Investitori ih veoma brzo grade i onda podele, isparcelišu i izdaju po delovima, pojašnjava on.
Domaća javnost se sa ovim konceptom upoznala još pre nekoliko godina, kada su postale popularne američke emisije na svetskim TV kanalima, gde se lokalni “investitori” nadmeću za kupovinu starih i napuštenih skladišta.Prema podacima dostupnim na internetu, svaka deseta porodica u SAD iznajmljuje dodatni prostor za skladištenje stvari. Prema procenama širom Amerike postoji preko 48.000 manjih skladišta. Kompanije koje se bave rentiranjem i održavanjem ovih magacina inkasiraju oko 24 milijarde dolara godišnje.I u Evropi postoji potreba za ovim objektima, pa je tako u Poljskoj jedna firma napravila čitavu franšizu od ovakvog biznisa. Prema njihovim rečima, pokazalo se da je bitno da su skladišta non-stop dostupna, da takav kompleks bude smešten u centralnoj gradskoj zoni i da period iznajmljivanja bude što fleksibilniji.
