Kad sudbina umeša svoje prste u vaš život, teško da tu nešto možete da promenite. Jedan od dobrih primera je i ono što se dogodilo ruskoj medicinskoj sestri Veri Antonovoj (32).
Vera nikada nije volela da stopira. Štaviše, užasavala se pomisli da ulazi u vozilo sa nepoznatim čovekom, tako da je po cenu toga da kasni negde često i po dva sata stajala na putu čekajući neki međugradski prevoz.
Ovog puta situacija je bila kritična – morala je da ide u kovid bolnicu na smenu i nije smela da zakasni. Autobus se nije pojavio na stanici i sa još dve osobe stajala je dugo čekajući na sledeći.
Tada je prelomila. Moraće da stopira jer ne sme da zakasni na smenu. Situaciju koja joj se dogodila, opisala je u intervjuu za portal Vedomosti, dok je uopšteno pričala o tome koliko joj se sve kao medicinskoj sestri za vreme epidemije promenilo u životu.
– Predamnom je zastao jedan beli kombi. Muškarac za volanom otvorio je prozor i upitao me je ljubazno gde idem. Prevozio je neko meso pozadi. Pomislila sam da deluje da je sve sigurno i da moram da prihvatim ovu varijantu prevoza. Ušla sam i vozila se s njim skoro sat vremena. Kako je otvorio dušu, znala sam da sam nekako povezana s njim. Pričao je kako je izgubio ženu dve godine ranije, kako je sam sa dvoje dece i mora svaki dan da vozi po 2-3 sata u jednom pravcu da bi ih kao radnik u klanici prehranio. Imao je i fakultetsku diplomu, ali nije mogao nigde da se zaposli, pa je prihvatao bilo šta. Bio je jako fin i prijatan, imao je lep osmeh. Osetila sam neku hemiju među nama i razmenili smo brojeve telefona – kaže Vera.
Dva meseca kasnije, Vera i muškarac po imenu Konstantin uplovili su u vezu. Ona sama, on sam. Oboje prethodno razočarani u život.
– Trebalo mi je dosta vremena da pored posla sestre u bolnici, naročito u vreme epidemije, prihvatim to da imam nekog u životu. Nepoverljiva sam po prirodi, pa je Kostantin morao da prođe kroz nekoliko skenera (smeh). Toliko sam vremenom bila srećna zbog tog dana i stopiranja, da sam tu priču posle pričala i bolesnicima, samo da bih uticala pozitivnije na njihov boravak u bolnici, da im olakšam muke – priča Vera.
Bolnica u kojoj radi u međuvremenu se vratila prvobitnoj, originalnoj nameni, dakle nije više kovid sistem. Samim tim, i Veri je lakše da sada kontroliše privatni život.
– Da smo se Konstantin i ja upoznali nekoliko meseci pre, teško da bi se tu nešto desilo. Sumnjam. Ovako smo imali malo vremena da poradimo na odnosu i unapređujemo ga iz dana u dan. Epidemije koronavirusa sećaću se ne samo po tome koliko smo života spasavali, već i po Konstantinu. Život ume da priredi lepa iznenađenja – rekla je medicinska sestra iz Tambova.
