Određeni broj građana koji je preležao koronavirus i na taj način razvio povoljan prag zaštite i imuniteta, odnosno antitela, nalazi se u dilemi koja otvara jedno pitanje: Da li primiti vakcinu protiv kovida-19?Ta nedoumica ne bi predstavljala suštinski problem, kada pojedini ljudi sopstvenim procenama i bez lekarskog pregleda i testiranja ne bi sami sebi propisivali dijagnoze o preležanoj koroni, što za posledicu ima i odbijanje vakcinacije.Određeni broj građana koji je preležao koronavirus i na taj način razvio povoljan prag zaštite i imuniteta, odnosno antitela, nalazi se u dilemi koja otvara jedno pitanje: Da li primiti vakcinu protiv kovida-19?
Ta nedoumica ne bi predstavljala suštinski problem, kada pojedini ljudi sopstvenim procenama i bez lekarskog pregleda i testiranja ne bi sami sebi propisivali dijagnoze o preležanoj koroni, što za posledicu ima i odbijanje vakcinacije.Dr Radimilo Petrović, epidemiolog i penzionisani stručnjak Instituta za imunologiju i virusologiju “Torlak” za Objektiv.rs je dao svoje stručno mišljenje koje može da reši ovu dilemu.Na pitanje da li je potrebno primiti vakcinu protiv Kovida-19, ukoliko smo bili pozitivni na virus i tako težim putem razvili antitela, dr Petrović odgovara:
Ne bi bilo loše da se i te kategorije ljudi vakcinišu, iako ne predstavljaju urgentne slučajeve poput onih koji nisu razvili ni jedan vid imuniteta. To objašnjavamo prostom činjenicom da vakcina daje zasigurno bolji imunitet nego onaj koji se stvara nakon preležane korone, ona daje i sigurniji i što je još značanije – dugotrajniji imunitet. Prema tome, bilo bi korisno da se svi vakcinišemo, jer ta antitela nakon preležane bolesti neće dugo trajati, a uz vakcinu je to stanje dosta duže – govori Petrović i objašnjava da je donja granica za IgG antitetela koja ukazuje na stvoreni imunitet individualna stvar, kao i da nije jedina koja nam može ukazivati na to da li smo zaštićeni od virusa ili se ipak nalazimo u potencijalnoj opasnosti:
Nije sva zaštita u antitelima, dosta toga ima i u ćelijskom imunom odgovoru koji ne merimo rutinski. Prema tome, uvek ostaje nepouzdanica da li su ta antitela koja smo izmerili analizom dovoljna zaštita i stoga je vakcina jedino sigurno rešenje – govori dr Petrović i otkriva koji period je potreban da protekne nakon preležane korone, da bismo mogli da utvrdimo da li imamo antitela, pa i da se uprkos njihovom prisustvu, vakcinišemo:Prava istina o uticaju toplog vremena na koronu: Otkriveno kako će se virus ponašati tokom narednog leta
U svakom slučaju možemo da se vakcinišemo, i sa prisustvom antitela i pogotovo bez njih. Najbolje je izmeriti stepen antitela mesec dana nakon prestanka simptoma, odnosno od izlečenja. Četiri nedelje nakon toga bi bilo poželjno da se vakcinišemo, ali to možemo da učinimo i nakon šest – do osam nedelja, ukoliko nam je identifikovan izuzetno visok stepen antitela.Podsetimo, prema poslednjim podacima Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu Vlade Srbije u našoj zemlji je do sada dato više 3.325.000 doza vakcina – prvih doza nešto više od 1.971.000 i preko 1.354.000 drugih doza.
