TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Razgovaraju dvije prijateljice uz kavu:Rekla si mi da trebaš posjetiti tvog ginekologa.Da bila sam jutros.I što ti je rekao?
Znaš, rekao mi je da mi je klioris kao dinja.Tako velik!?
Ma ne, tako sladak.
Nisam ljubitelj životinja. Pasa se jako plašim, na mačke sam alergična. Kad mi prijatelji koji drže ljubimce u stanu kažu da dođem kod njih, gledam da izbegavam, da se viđamo napolju, u kafiću ili negde u parku. Nikad nisam osuđivala njihov izbor da imaju životinju u stanu, ali sam lično protiv toga.
Najveći problem je što mnogi od njih smatraju da mogu otići kod nekog u goste i povesti svog psa, ali ne daj Bože da bude u mom dvorištu, već mora u kući, jer je navikao. Ako ja ne volim životinjski miris, dlake, da mi šetaju oko hrane, po jastucima, onda nemate pravo da me dovodite u neprijatnu situaciju. Pritom taj isti pas reži i naskače na mene, jer oseti moj strah koji NE MOGU da kotrolišem. Dosta mi je kučića i po tržnim centrima, daj sjašite malo!
Nakon par meseci veze, pozove me devojka da upoznam njene. Prihvatim naravno, odemo, kad njena majka spremila ručak. U redu, sednem za sto, kad žena iznosi spanać sa svim i svačim, ali SPANAĆ. Zaista nisam izbirljiv po pitanju hrane, ali na samu pomisao spanaća mi se okreće želudac. Da je iznela pihtije, škembiće, ma šta god, sve jedem osim onog. Mogu ga pripremati na 1000 različitih načina, jednostavno ga ne mogu ni pogledati.
Zahvalim se ženi, kažem da jedino to ne jedem, kad ona “kakav si to muškarac kad ne jedeš spanać”. Nasmejem se, uzmem iz poštovanja, i naravno život mi se zgadio. Kada je žena videla moju reakciju, sve joj je bilo jasno. 3 godine su prošle od tada, još uvek smo u vezi, i kad god me njena majka vidi, vidi zove me “Spanać”. Smešno ali istinito. ?
