Šetlandska ostrva, udaljena više od 170 kilometara od matičnog britanskog ostrva, pokušaće da izbore nezavisnost od Škotske.Naime, Veće Šetlandskih ostrva nadmoćnom većinom glasalo je za predlog kojim se traži da političari udaljenog ostrva počnu da traže načine za postizanjem finansijskog i političkog samoodređenja. Ovakav potez mogao bi dovesti do referenduma o otcepljenju od Škotske.18 od 22 većnika glasala su za takav predlog kojim je utvrđeno da su centralizirano donošenje odluka od strane vodeće Škotske nacionalne stranke i ukidanje finansijskih sredstava razlozi za traženje političke i finansijske nezavisnosti.
Šetlandi se sastoje od stotinak ostrva na kojima živi oko 22.000 stanovnika i deo je Škotske, ali njegovi stanovnici rado podsećaju da se zbog istorijskih i geografskih veza, osećaju bliski i sa Skandinavijom. Ostrva su jednako udaljena od severa Škotske, norveške obale i danskih Farskih otoka u Atlantiku.Oni bi potencijalno mogli dobro živeti kao zasebna finansijska celina zajvaljujući ribolovnim i turističkim delatnostima.Bez obzira na svoju geografsku izolovanost od ostalih zemalja Evropske unije, Šetlanđani su se pokazali kao vrlo vešti korisnici finansijskih programa Brisela.U zahtevu, koji su potpisali čelnik veća Steven Coutts i sazivatelj Malcolm Bell stoji: Zabrinuti smo da će aktualna situacija ozbiljno ugroziti prosperitet, pa čak i temelje održivosti Šetlanda kao zajednice.
Coutts je sugerisao da decentralizacija nije bila od koristi i drži da se škotski parlament čini udaljenim za ostrvljane, koji se suočavaju s jednom od najgorih nestašica goriva u zemlji.Rekao je da nivo finansiranja trajekata negativno utiče na svakoga na Šetlandima, iako je škotska vlada uložila u trajektne usluge u zadnje tri godine više od 16 miliona evra.Čelnik veća Coutts srećan je zbog rezultata glasanja i kaže da veće planira iduće nedelje da razgova s vladama Velike Britanije i Škotske o mogućnostima samoodređenja Šetlanda.Status quo ne funkcioniše. Nadam se da će prepoznati izazove života na Šetlandima, poput visokih životnih troškova, ali i neverojatnih prilika koje bi nam moglo donijeti političko i finansijsko samoodređenje.Drugi većnik John Fraser insistira da veće od 22 člana nije donelo nikakvu odluku o ustavnoj budućnosti, samo odluku da formalno započne istraživati mogućnosti.Najnoviji potez vlasti stiže u vreme nakon što je škotska premijeka Nicola Sturgeon izjavila da se nada da bi moglo biti drugog referenduma o neovisnosti Škotske.Podsetimo, škotsko biračko telo je tesnom većinom glasova (55,3%) na referendumu 2014. godine izabralo ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.
(Espreso.rs/Jutarnji list)
