Koliko je mladim i lepim glumicama teško na početku karijere osetila je na svojoj koži Lidija Vukićević. Ona je želela da se u filmskoj industriji probije zahvaljujući svom talentu, dok je rediteljima na pameti bilo samo to kako da je skinu pred kamerama. Zbog toga je ova glumica preplakala svoju prvu veliku šansu – ulogu Lilike u “Žikinoj dinastiji”.
- Prve suze zbog posla pustila sam za vreme snimanja “Žikine dinastije”. Te davne 1985. godine dobila sam ulogu Lilike. Bilo mi je baš teško jer reditelj Zoran Čalić nije verovao u mene. Sve vreme je bio nezadovoljan i ljut. Problem je bio u tome što je želeo da me skine jer je zamislio da u jednoj sceni budem skroz gola. Nisam to želela jer sam smatrala da nema opravdanja za tako nešto. Veliku podršku u tim trenucima pružio mi je Dragomir Gidra Bojanić, koji me je zaštitio od reditelja i nije dozvolio da me skine. Osim njega, u tim za mene teškim i stresnim momentima podršku su mi pružili i Jelena Žigon i moj veliki prijatelj Milan Štrljić – kaže Lidija na početku našeg razgovora i opisuje koliko joj je bilo teško na snimanju kultnog filma:
- Sećam se da sam sedela u šminkernici i ridala, i to pred snimanja scene u kojoj treba da budem vesela i da pevušim. Ne znam kako, ali uspela sam da odglumim sreću. Na kraju je reditelj pogledao materijal i bio je prezadovoljan. Počeo je da me grli i ljubi i čestitao mi je na odlično urađenom poslu. Taj nastavak “Žikine dinastije” bio je najgledaniji film te 1985. godine u celoj bivšoj Jugoslaviji.
Lidija kaže da je bila uzbuđena kada je dobila ulogu u TV seriji “Vuk Karadžić”, ali da je ubrzo na televiziji saznala da od tog posla nema ništa. – Najveća žal mi je što nisam igrala Ljubicu Obrenović u seriji “Vuk Karadžić”. Počela sam da se spremam za ulogu, a onda sam jedne večeri u Dnevniku čula da će umesto mene u seriji glumiti Gorica Popović. Problem je bio što sam se na prethodnom projektu u filmu “Razvod na određeno vreme” posvađala sa direktorom fotografije koji me je terao da se skinem gola. On je kasnije bio angažovan i za seriju “Vuk Karadžić” i tražio je od reditelja da me izbaci iz glumačke ekipe – priča glumica.
Samo godinu dana kasnije Lidija se suočila sa istim problemom na snimanju, a ovoga puta u njenu odbranu stao je naš legendarni glumac Velimir Bata Živojinović:- Snimali smo film “Razvod na određeno vreme”, u kojem sam igrala prostitutku Soju. Bata i ja smo imali zajedničku scenu u jednoj hotelskoj sobi, a ja sam bila u halterima i brusu. Direktor fotografije je od mene zatražio da se skinem skroz gola, a ja sam mu rekla da nema šanse. On mi je na to odbrusio: “Vi mlade glumice sve nešto nećete da se skinete.” U tom trenutku umešao se Bata i stao u moju odbranu, pa smo nastavili sa snimanjem te scene – objašnjava glumica i dodaje da je to bio početak velikog prijateljstva sa Batom:
- On je bio moj najveći prijatelj, kao i njegova žena Lula. Štitio me je jer sam bila lepo vaspitano dete, a on je to umeo da prepozna i ceni. Nagovorio me je da kupim plac na Dunavu u Braničevskom okrugu. Tamo danas imam kuću, koju sam u međuvremenu sagradila.
Pre nego što se doselila u Beograd, Lidija je živela u mirnom delu Kraljeva, gde je i rođena. Nju i njenu sestru Marinu odgajali su strogi roditelji.Majka Miroslava bila je profesorka srpskog jezika u kraljevačkoj gimnaziji, a otac Vlastimir direktor Tehničke škole u tom gradu. Zbog prevelikih obaveza naših roditelja imali smo kućnu pomoćnicu, teta Bosu, koja je bila divna žena. Čistila nam je kuću i spremala jelo. Kada sam završila osmi razred, sestra je otišla u Beograd da upiše studije, a otac je radio kao poslanik u tadašnjoj Saveznoj skupštini Jugoslavije – kaže naša sagovornica i dodaje da su to bili glavni razlozi za njihovo preseljenje u prestonicu:
Udvarao mi se Miško Plavi Lidija Vukićević kaže da joj se svojevremeno udvarao poznati muzičar Miško Plavi, koji je bio član grupa “Bijelo dugme” i “Ekatarina Velika”. – Bio je beskrajno simpatičan i u to vreme baš lep i zgodan mladić. Prijalo mi je njegovo udvaranje, ali sam mu se na kraju samo ljubazno zahvalila – kaže Lidija.Mama je bila za to da se svi doselimo u Beograd jer smo bili vezani jedni za druge i bilo nam je teško da se razdvajamo. Po dolasku u prestonicu upisala sam Drugu beogradsku gimnaziju. Sa mnom u školu je išao i Momčilo Bajagić Bajaga, koji je tada bio četvrta godina. Sve klinke su gledale u njega kao u boga, a on naravno nijednu nije primećivao. Bio je divan drugar. On je u to doba već počeo da se bavi muzikom. Mogu da kažem da je na neki način Bajaga meni talija. Kad čujem neku njegovu pesmu, uvek mi se nešto lepo desi. To sam i njemu rekla. Nikad se nismo družili, ali ga mnogo volim.
- Posle godinu dana provedenih u Drugoj beogradskoj gimnaziji htela sam da pređem u 12. beogradsku. Bila sam pretposlednja na listi, jer su ispred mene bili svi oni koji su imali sve petice. Upis je trajao do dva po podne, a onda je u jednom trenutku direktorka gimnazije saopštila da je ministar prosvete naredio da se upis produži do šest po podne da bi zbog nevremena neka deca stigla na vreme. Uspaničila sam se jer je to značilo da neću proći ako se pojavi neko ko ima više bodova od mene i automatski ću ispasti. Pozvala sam tatu i rekla: “Da li ti znaš šta si uradio, mene će neko da potisne sa liste.” Njegov odgovor je bio: “Lepo sam ti rekao da vežbaš matematiku.” Na kraju sam uspela da upišem tu gimnaziju jer se niko više od kandidata nije pojavio. Moja majka kao profesorka književnosti nikada nije htela da mi prepriča nijednu lektiru. Roditelji su me naučili pravim stvarima i lepo su me vaspitali. Tako ja danas vaspitavam svoje sinove.
Posle završene gimnazije, Lidija je paralelno upisala dva fakulteta – kliničku psihologiju s namerom, a Fakultet dramskih umetnosti iz čistog hira.Lidija Vukićević kaže da je imala tu čast da 1987. godine u filmu “Lutalica” igra rame uz rame sa Draganom Gagom Nikolićem. – Jednog dana na set je došla moja majka da vidi kako izgleda kada se snima film. Tom prilikom je upoznala mnoge glumce, među kojima i Dragan Nikolića. Rekao joj je: “Imate vaspitanu i veoma talentovanu ćerku.” Ona mu se zahvalila i rekla mu: “Hvala vam za ovo ‘talentovana'”, a on joj je odgovorio: “Ne, gospođo, ovo prvo je bitnije” – priča glumica.
- Još odmalena pokazivala sam interesovanje za proučavanje ličnosti i karaktera. Bila sam ubeđena da ću upisati kliničku psihologiju, što se i dogodilo. Međutim, sudbina je učinila svoje. Jedna moja drugarica iz gimnazije htela je da upiše glumu. Važila sam za nekog ko je bio neustrašiv, ko je čuvao stražu i leđa drugima. Pozvala me je da krenem sa njom da joj pravim društvo i da joj čuvam strah na FDU. Ja sam joj rekla: “Čekaj, a što bih ja tamo stajala samo i tebe čekala, ajde i ja da probam da se upišem.” Položila sam prijemni, a ona nije. Krenula sam paralelno na dva fakulteta, ali to nije bilo izdrživo jer sam na FDU provodila ceo dan. Odustala sam od kliničke psihologije i posvetila se samo glumi – priča Vukićevićeva i nastavlja:
- Otac nije bio za to, ali me je majka podržala. Od 490 kandidata nas sedmoro je primljeno na klasu. Tada sam tek dobila želju da budem najbolja. U klasi sam bila sa Oljom Bećković, Andrijanom Videnović, Milanom Milosavljevićem, Momirom Gazivodom i Olgom Odanović. Profesor nam je bio predivni Milenko Maričić. On je napravio jednu radikalnu promenu u mom životu. Bila sam dete ispod staklenog zvona, a on me je naučio da očvrsnem.
