Kako se imunitet razlikuje od osobe do osobe? Postajemo li manje imuni kako vreme prolazi? Da li je nivo imuniteta na kovid-19 povezan sa težinom infekcije? Da li je manje verovatno da se kod starijih osobe uspostavi odgovor imuniteta? I kakva je u svemu tome uloga antitela?
Sva ova pitanja deo su diskusije koja se povela u Velikoj Britaniji nakon što se, kako je rekao profesor biostatistike sa Univerziteta u Birmingemu Džon Diks, propustila prilika da se u ranoj fazi epidemije testiranje pravilno sprovede.U Britaniji čak i sumnjaju u verodstojnost ove metode nakon što su se koristili testovi različitih kompanija što je, kako će objasniiti naši stručnjaci, veoma važno za ovu vrstu dijagnostike. Nacionalna služba Engleske koja sprovodi široko testiranje antitela na svoje zaposlene kaže da ova metoda ne može da pokaže da li će se neko ponovo zaraziti, da li je infektivan po druge pa čak i da li je stekao imunitet.
Osoba koja ima antitela na kovid-19 nije infektivna po druge. A moje mišljenje je da se ne može ponovo zaraziti, makar ne u kratkom roku. Bilo je određenih slučajeva u Kini, ali smatram da se tu radilo o grešci u metodologiji, odnosno dijagnostici”, kaže za Ženu prof. dr Nada Kuljić Kapulica, virusolog i napominje da je pitanje trajanja imuniteta na koronu, ipak, i dalje otvoreno:
“Još se ne zna koliko traje imunitet jer je virus nov. Bile su potrebne godine kako bi se odredila dužina trajanja imuniteta na SARS, a onda se ustanovilo da je imunitet kod 80 odsto pacijenata trajao dve godine, a kod 50 odsto tri godine.Koliko će trajati imunitet, zavisi od sledećeg: “Od samog virusa. Pojedini virusi stvaraju imunitet na nekoliko godina, a neke vrste, poput malih boginja, za ceo život”, objašnjava profesorka i napominje:
Finese u trajanju imuniteta među pacijentima zavise od imuniteta pojedinačnog organizma.”Da istraživanje o antitelima tek predstoje, smatra i prof. dr Dragan Delić, infektolog, koji ističe da je neophodan introsketivni studiozni pristup u kojem će biti uključeni stručnjaci iz raznih oblasti, poput virusologa kliničara.
“Nema validnih istraživanja trenutno u svetu. Dok kuća gori, teško je imati egzaktna saznanja koja tek treba da se pretoče u doktorinu”, smatra profesor i dodaje.Antitela su inače samo deo našeg imuniteta, koji je širi pojam pa predstavljaju humoralni imunski odgovor, pored kojeg postoji i onaj ćelijski. Razlike u imunološkom odgovoru organizama mogu biti genetske prirode jer se odabrambeni mehanizam oslanja na genetiku”.
Ono što antitela neusumnjivo pokazuju.Neuspešna praksa testiranja u Velikoj Britaniji naterala je neke da posumnjaju u efikasnost testova na antitela.Svaki test na antitela kojih ima više vrsta, pokazuje da li je neko bio u kontaktu sa virusom ili ne. To je dogma i to ne može niko da pobije. Pod uslov da je test dobar, što je već pitanje njegovog kvaliteta”, ističe virusolog.
Preciznost novih seroloških testova je 97 odsto, dodaje infektolog, koji objašnjava kako se analiziraju rezultati testiranja: “Ako su anitela IgM pozitivna, to ukazuje na novu, svežu, akutnu infekciju. Ukoliko su ona negativna, a antitela IgG poziitvna, to je dokaz infekcije od ranije”.
Testiranje na antitela u Britaniji.U Velikoj Britaniji se nedeljama sugeriše da bi testovi na anitela mogli da izazovu ukidanje ograničenja. Umesto toga, u režimu testiranje stvorili su se problemi, a prioriteti su prilično nejasni.
O testovima na antitela piše britanski “Wired” koji navodi slučaj Stivena Grejsa koji je početkom marta imao blagu prehladu pa je, kao svi koji su tada imali slične simptome, posumnjao na korona virus. Međutim, nije mogao da se testira jer nije ispunjavao kriterijume prema kojima su mogli samo da se testiraju hospitalizovani pacijenti.
Grejs se 25. maja testirao na privatnoj klinici, kako bi test na antitela pokazao da li je inficiran kovidom-19. Samo četiri dana ranije sekretar za zdravlje Met Henkok je na dnevnoj konferenciji u Dauning stritu rekao da vlada razmatra sisteme sertifikacije koji bi ljudima sa antitelima pružili više slobode da se vrate na posao. Henkok je ovu ideju pokrenuo zapravo nedeljama pre i od tada je internet opsednut spekulacijama da li ovakva šema i može i treba da se primeni.
Ono što je motivisalo Grejsa koji je uzorak krvi iz prsta poslao poštom bila je radoznalost što je i sam rekao. A od momenta kada je poručio testiranje do trenutka kada je dobio rezultat Regulatorna agencija za lekove i ostale zdravstvene proizvode tražila je od kompanija da prestanu da prodaju testove na antitela koristeći uzorke krvi iz prsta, jer su validni samo testovi na uzorke krvi koja se uzima direktno iz vene. Grejs je dobio negativan rezultat, ali više ne može da se osloni na to.
Uzorak iz prsta ili vene? Kada je situacija u našoj zemlji u pitanju, krajem maja je za RTS vd direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić rekla da je za ovaj test moguće uzeti krv iz prsta ili iz vene, ali da je rezultat pouzdaniji iz venske krvi (od 1. juna građanima je dozvoljeno da se na lični zahtev testiraju i otkriju da li imaju antitela na korona virus, a cena testa je 1.200 dinara).
Sa druge strane, veliki broj Britanaca je doživeo isti problem kao Grejs naručivši testiranje u kompanijama “Superdrug”, “Lloyds Pharmacy”, “Babylon Health”. Ali to nije bio prvi da su stvari u Velikoj Britaniji pošle po zlu. Premijer Velike Britanije Boris Džonson je u aprilu najavio isporuku kompleta kineskih kućnih testova koji se rade “jednostavno kao testovi na trudnoću” (samo što se za ove druge koristi urin, a ne krv”) i koji mogu da “promene igru”. Dva miliona ishitreno poručenih testova, kako je pokazalo istraživanje na Oksfordu, nisu bili tačni, pa zvaničnici pokušavaju da vrate novac.
“Wired” piše da bi testovi na antitela mogli da budu moćno sredstvo koje bi pokazalo koja područja su najteže pogođena epidemijom, a kada bi se ustanovila veza između imuniteta i virusa, saznalo bi se ko je manje osetljiv na koronu.
Kako je Britanija grešila sa testiranjem.Situacija u Velikoj Britaniji sa testovima na antitela krenula je po zlu skoro čim je epidemija počela, rekao je Džon Diks, profesor biostatistike na Univerzitetu u Birmingemu, koji trenutno analizira koliko su tačni podaci o ovim testovima širom sveta.Vlada Velike Britanije je 19. maja odredila da na antitela mogu testirati osobe starije od pet godina koje imaju simptome korona virusa.
Pre toga su se radili testovi brisa koji mogu da pokažu trenutno prisustvo virusa, ali ne mogu da otkriju da li ste ga imali ranije. Ovi testovi su u početku bili ograničeni na medicinske ustanove a zatim na najvažnije radnike, njihove porodice i ostale grupe.
Kada je broj slučajeva kovid-19 početkom marta počeo da izmiče kontroli, zvaničnici su se trudili da ispune dnevnu kvotu od 5, 000 testova. Istovremeno, Nemačka je proizvodila skoro 100, 000 testova nedeljno. Iako je to imalo ozbiljne posledice po lociranje kontakata i merenje opsega širenja bolesti, ograničeno testiranje je stvorilo još jedan problem: ogromna grupa ljudi sumnjala je da ima virus, ali nisu to mogli da dokažu.
I dok desetine hiljada ljudi nije bilo u stanju da sazna da li su simptomi koji ih muče povezani sa koronom, Vlada Britanije je nagoveštavala značaj antitela. Henkok je 2. aprila pričao o potvrdi o imunitetu, dodavši da ljudi koji imaju antitela odnosno imunitet i mogu to da dokažu, smeju da se, koliko god je to moguće, vrate normalnom životu.
Nemačka prva pričala o testovima na antitela.Ideja o vezi imunoloških pasoša i korona virusa nastala je na stranicama nemačkog lista “Der Spiegel” koji je 27. marta objavio intervju sa istraživačima iz Centra za istraživanje infekcija u Helmhocu u Nemačkoj.Epidemilog i vođa istraživanja Gerard Krause rekao je da bi imunološki pasoš bio poput sertifikata o vakcinaciji koji bi pružio izuzeće od ograničenja u određenim aktivnostima.
Dok se članak iz “Der Spiegel” pojavio u britanskoj štampi, već se uveliko pričala da nemačka vlada razmatra ideju o imunološkoj potvrdi iako je Gardijan 30. marta tačno primetio da vlada Nemačke nije objavila ijedno saopštenje o tom pitanju.
Henkok je nastavio da ističe važnost testova na antitela ističući da su potrebna dodatna istraživanja. A Džo Fičet koji je medicinski direktor britanske kompanije “Mologic” ,napomenuo je da ova vrsta testiranja ima veći uticaj za populaciju nego za pojedinca.
Britanija je poručivala i testove na antitela švajcarske kompanije “Roche” koja je imala potvrdu Američke agencije za hranu i lekovi i koja je tvrdila da su njeni testovi 100 odsto pouzdani. Međutim, praksa je pokazala drugačije pa je Javno zdravlje Engleske saopštilo da je pouzadnost zapravo 83, 9 procenata što su iz “Roche” ovako objasnili: oni su uzimali uzorak krvi dve nedelje nakon potvrde o pozitivnosti na koronu, dok je ustanova iz Engleske to činila dve nedelje posle pojave prvih simptoma.
Koristili su se zatim testovi kompanije ” Abbott” čija je pouzdanost 98 odsto, kako je rečeno. Međutim, veliki problem kod ovog testiranja je u tome što može da pokaže da neko ima antitela iako to nije tačno, navodi “Wired” još jednu tvrdnju sa kojom se naši stručnjaci slažu samo iz ugla kvaliteta testova.
Došlo se tako od priče o moćnom alatu koje bi moglo da ukine ograničenja do toga da se govori da testovi na antitela imaju malu pojedinačnu korist.
Šta kažu strani stručnjaci?Brojni imunolozi iz sveta oprezno se nadaju da telo može da uspostavi makar neku vrstu imunološkog odgovora na bolest. Epidemilog sa Harvarda Mark Lipsič napisao je u “Njujork tajmsu” da će većina ljudi nakon zaraze imati imunološki odgovor – neki bolji od drugih, a taj odgovor, pretpostavlja, pruža određenu zaštitu u srednjem roku.
“Nadamo se da su antitela dokaz da ste imuni, ali ne znamo koliko taj imunitet traje, ako postoji i ne mogu sva antitela koja se nazivaju neuralizujuća antitela da unište virus”, rekao je dr Džon Diks koji se zašto testove uopšte raditi ako se ne mogu donositi odluke na osnovu njihovih rezultata (sumnjajući verovatno pritom na kvalitet testova).
(Espreso.rs/Žena.blic.rs)
