Mere opreza usled pandemije koja ne jenjava, dodatno svim apotekarima usporavaju i otežavaju rad.Ljudi koji rade u apotekama u vrema epidemije svedoci su brojnih prijatnih, neprijatnih i začuđujućih situacija. Ljudi različitih raspoloženja dolaze po lekove i ne libe se da to svoje “raspoloženje” prenesu i apotekarima.
Iz minuta u minut, naviru ljudi i stoje za pultom, iza kojeg se nalazi Sunčica Radivojević iz Beograda, i njene kolege. Kroz zaštitnu masku izgovara “dobar dan, izvolite kakao mogu da vam pomognem”, a onda sledi borba sa nervoznim kupcima, koji ne znaju ni koji lek piju, ali zahtevaju od nje da ga sama pronađe i usputno joj dobace po koju uvredu.
Mere opreza usled pandemije koja ne jenjava, dodatno svim apotekarima usporavaju i otežavaju rad. A kako se oni bore sa tim, i na koji način organizuju svoj radni dan priča za “Blic” apotekarka Sunčica.
- Naša smena počinje u osam sati, ali ipak dolazimo pola sata ranije, tako se uklapamo sa prevozom. Radimo nabavku i dezinfikujemo celu apoteku. Onog trenutaka kada otključam vrata, svi hrle da što pre uđu. I tada znam da je došlo vreme borbe sa kupcima, koji ne znaju koju terapiju piju, ali znaju da vređaju. Imam veliku podršku od mojih kolega Jelene i Nemanje, i naravno od direktora koji je tu za nas, da mi nije njih ne znam kako bih sama”, iskrena je apotekarka.
- Svakodnevno imamo iste scene, ljudi koji dolaze zahtevaju od mene da im dam lek na osnovu boje tablete, a nisu ni svesni da ja ne mogu da znam o kojem se leku radi kada mi kažu “dajte mi roze, žute ili plave tablete”. Oni misle da sam ja sve te lekove probala, pa kada kažem da možda ne znam počinju uvrede i epiteti vrste “Nesposobna bando”, pogrdne reči koje nam svakodnevno upućuju, postala su svakodnevnica, sada smo već navikli, kaže pomirljivo žena.
- Mi smo tu za sve građane, izlažemo se opasnosti od zaraze svakodnevno a oni to ne vide. Preko pulta nas pljuju, psuju i često povise ton. Dolaze nam osobe koje provode po dvadeset minuta za pultom, i pitaju nas sve i svašta, mi naprosto po prirodi posla moramo ljudima da objasnimo, ali onda ovi pozadi iz reda počinju da nam to prebacuju, ali šta je tu je, priča Radivojevićeva.
- Iznenađena sam razumnošću starijih građana, oni su smireni i solidarni, poštuju pravila i sa njima zaista nemamo problema. Dok mlađe generacije dolaze svakodnevno i nemaju razumevanja ni gram. Svako jutro kada otvorimo apoteku, nemamo možda dovoljno sitnog novca, i ne možemo da vraćamo kusur, pa se susretnemo sa ljudima koji nam daju novčanicu od 2000 dinara, za proizvod koji košta dvadeset dinara, i kada kažem da nemam da im vratim kusur i da mi je žao, krenu sa vređanjem, U par slučajeva dala sam novac iz svog džepa, samo da prestanu da se iživljavaju. Jedan uglađen gospodin – ali samo na prvi pogled, nije bio zadovoljan što stoji u redu, mislio je da ako ima kravatu može da uđe preko reda, dobacivao nam je “vi ste banda, napraviću od vas ćevapčiće”, ovo su samo neki primeru u moru primera našeg svakodnevnog rada”, nabraja žena srećna što neko hoće da sasluša kroz šta prolaze dok pokušavaju da pomognu ljudima.
- Kada su ljudi prehlađeni, ili imaju neki problem dolaze kod nas ili šalju decu. Pojedinci neće da čekaju kod državnog likara, a privatne klinike su im skupe, onda zovu, nabrajaju nama simptome na osnovu kojih ja posle treba da im dam lek. Zovu nas telefonom, i traže savete. Mi pomažemo koliko znamo i umemo, ali nismo lekari i to jasno kažemo”, ističe apotekarka.
- Dođu u apoteku, istresu džepove na pult, kupe šta im treba a to mi ostave da bacim, još mi i napomenu. Moja obaveza je da svakom potrošaču dam fiskalni račun koji zajedno sa proizvodom koji je kupio stavim u kesu, upravo tu kesu oni bace na ulaz od apoteke, koji ja moram da čistim. Ali imamo i pobednika rubrike “Smeće na pultu”, gde nam je došla fina sređena devojka, koja je svoju kafu za poneti spustila na pult, povremeno je tokom razgovora konzumirala i popila, i ostavila praznu ambalažu, i izašla. To je jedan veliki bezobrazluk, ističe žena.
- Mi nismo obični prodavci kako nas nazivaju, zaslužujemo i mi neko poštovanje. Ljudi nisu svesni koliko je teško završiti fakultet, kako bi bio dobar farmaceut. U ime svih mojih kolega i mene, ja molim narod da prestane sa vređanjem, omalovažavanjem i barem bude pristojan i kultran u razgovoru sa farmaceutima, kojima nije teško da odgovore na svako vaše pitanje, i daju vam savete kada imate tegobe, i njihova lepa reč, nama mnogo znači, poručila Radivojevićeva.
Koliko su Radivojevićeva i njene kolege posvećeni uprkos svim poteškoćama i svesni značaja svog posla svedoči i video u kojem su da bi pomogli starijim sugrađanima organizovali neverovatan sistem da im donesu lekove.
(Espreso.rs/Blic)
