Još se rade istraživanja na imunološkom nivou, da se vidi kada se titar zaštitnih antitela povećava i koliko se održava- kaže Kisić Tepavčević.Kakav se imunitet stvara kod osoba koje su preležale korona virus i da li postoji rizik da nas snađe isti ovaj scenario ako se virus ponovo “probudi” na jesen ili u zimu, objašnjava dr Darija Kisić Tepavčević.
Da bi se stvorio kolektivni imunitet, potrebno je da između 60 i 70 odsto populacije preleži zaraznu bolest.
Ono što nas sve zanima ovih dana je da li se nakon ozdravljenja u slučaju korona virusa stvara trajni ili kratkotrajni imunitet, a evo šta je rekla zamenica direktora Instituta “Batut” dr Darija Kisić Tepavčevi gostujući na B92.
“Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja i objavljenih radova, činjenice govore da se radi o jednom solidnom imunitetu, ali je pitanje koliko ovaj virus može da mutira. Mutira, očigledno, manje nego virus gripa. Ali, možda bi mogao da se desi isti scenario kao kod virusa gripa. Znate da nam svake godine treba nova vakcina, koja se pravi od aktuelne kombinacije cirkulišućih sojeva virusa gripa. Ako su te promene sojeva virusa male, imamo samo sezonski grip, ako su te mutaciju velike, imamo pandemiju”, rekla je dr Kisić .
To su, između ostalog, faktori od kojih zavisi kakav će imunitet biti.Još se rade istraživanja na imunološkom nivou, da se vidi kada se titar zaštitnih antitela povećava i koliko se održava. Ova bolest pojavila se krajem decembra u Kini, i mi nemamo rekonvalescenata koji su već preležali ovu bolest u periodu dužem od tri meseca.
Da li će i koliko taj imunitet biti stabilan, da li će trajati i nakon godinu dana ili nakon više godina, to ne znamo”, rekla je dr Kisić.
Na početku pandemije, stručnjaci su se nadali da će ovaj virus nestati, ali sada se sve više govori o mogućnosti da se pojavi ponovo na jesen ili na zimu. Šta će biti ako se pojavi u isto vreme kad i grip?
“Videli smo na osnovu iskustava zemalja u kojima se ovaj virus pojavio dok je sezona gripa još trajala, da je bilo mnogo više komplikacija, i kombinovanih infekcija kod kojih je mnogo viši rizik od loših ishoda.
Kod nas je korona virus ušao u populaciju kad je virus gripa već bio na izmaku, i to je bila povoljnija situacija.
Ali, da li će korona virus da nestane… Iako smo se svi nadali da će se to dogoditi, kao što je bilo sa SARS-om, on se toliko proširio da je sada mala šansa da se to desi, iako nije teoretski nemoguće. Naročito što sada vidimo da u Australiji recimo, gde su temperature visoke, ima slučajeva. Oni su sporadični, i nisu teške forme bolesti, ali nije da ih nema uopšte.”, kaže ona.
Ali ni virus gripa ne nestaje, on se samo seli s jedne na drugu hemisferu.
“Virusi su mnogo mudri generalno, mi pokušavamo da im stanemo na put, ali bili su tu pre nas, i biće tu mnogo posle nas.”
Teoretski, ukolko bi se virus vratio i ukoliko bi došlo do ponovne infekcije kod osobe koja je već preležala korona virus, očekivalo bi se da forma bolesti bude mnogo blaža.
“Ukoliko virus opstane i ne bude značajno izmenjen, mi već imamo određeni stepen kolektivnog imuniteta, i nećemo kako populacija biti apsolutno osetljivi. Nikada se više neće javiti ovakav scenario da je čitava svetska populacija osetljiva.
Ukoliko bi se javio neki potpuno novi virus, koji nema nikakvih sličnosti, sa virusima koji su već ulazili u populaciju, onda bi se ova priča ponovila. To u teoriji nije nemoguće, ali ovakve situacije se dešavaju otprilike jednom u sto godina, valjda smo sad prošli tu priču.
Poslednji put se nešto što je imalo ovakav pandemijski karakter desilo 1918, kada je harao španski grip. Iako neki sad kažu ‘nikad nije bilo ovako, ovo sad je gore’, da gore je jer se dešava u trenutku u kojem mi živimo, ali 1918. je umrlo 50 miliona ljudi”, rekla je dr Kisić Tepavčević.
Prema poslednjim informacijama, u Srbiji je ukupno zaraženo 4.054 ljudi, a preminulo ih je 85.Domovi zdravlja od 1. aprila funkcionišu kao ambulante za korona virus, a ukoliko osetite simptome virusa, odmah idite u dom zdravlja. Moguće je uraditi i test samoprocene na korona virus na sajtu Ministarstva zdravlja.
Policijski čas u Srbiji je produžen, mlađi od 65 godina ne smeju da izlaze od 17 do pet časova radnim danima, a uvedena je i nova mera – zabrana izlaska za sve od petka do ponedeljka.
(Espreso.rs/Mondo)
