Lista profesionalnih oboljenja je proširena, te se u novom Pravilniku, koji treba da olakša dokazivanje obolevanja na radnom mestu, od sada mogu naći i oštećenje sluha izazvano bukom, trovanje talijumom, tetanus…
Lista nije menjana više od decenije, a sada će se na revidiranoj listi profesionalnih oboljenja u Srbiji, naći desetak novih bolesti, u odnosu na prethodno postojećih 56.
Zaposleni u Srbiji često se suočavaju sa problemima na radu, nedavno je objasnio Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu “Dr Dragomir Karajović”, koji je učestvovao u izradi Pravilnika. On je naveo da postoje i slučajevi poput radnika koji je oboleo od plućne azbestoze i kome je Institut radio ekspertizu, ali poslodavac neće da mu izda potvrdu sa radnog mesta da je bio izložen azbestu.
Hemijsko dejstvo
U delu Pravilnika koji se odnosi na bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom, dodate su tri nove profesionalne bolesti i to: trovanje talijumom, trovanje platinom ili njenim jedinjenjima i trovanje osmijumom ili njegovim jedinjenjima, saopštilo je Ministarstvo za rad.
Fizičko dejstvo
U delu koji utvrđuje bolesti prouzrokovane fizičkim dejstvom, lista je dopunjena bolestima: oštećenje sluha izazvano bukom i oboljenja izazvana vibracijama koje se prenose na ruke i vibracijama koje se prenose na celo telo.
Biološki faktor
Među bolestima prouzrokovanim biološkim faktorom unete su tetanus i oboljenja prouzrokovana direktnim kontaktom sa drugim biološkim agensima na radu koja nisu gore pomenuta a za koje postoje naučni/literalni dokazi ili za koje postoje dokazi iz praktičnih iskustava.
Bolesti pluća
Takođe, u delu koji se odnosi na bolesti pluća, u Pravilniku su unete četiri nove profesionalne bolesti: pneumokonioze uzrokovane nefibrozogenom prašinom/ vlaknima; bisinoza pluća, kanabioza, bagasoza, bronhijalna astma i oboljenje gornjih disajnih puteva.
Pored ovoga, dopunjeni su pojedini postojeći opisi poslova i radnih mesta na kojima se pojavljuje profesionalna bolest, kao i uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne.
Ko dijagnostikuje?
Glavni uslov da neko ko je oboleo od neke od ovih bolesti ode u invalidsku penziju je da dokaže da je oboleo upravo na radnom mestu. Problem je što nije precizno definisano ko dijagnostikuje bolesti, a ko snosi troškove lečenja obolelih radnika.
Lista ne samo da ima mali broj oboljenja, već je i zastarela, jer na njoj nema mnogih bolesti koje vuku sa sobom moderne profesije, jer se sada masovno po ceo dan radi za računarom. Takođe, na listi se nalaze oboljenja do kojih dolazi u profesijama koje odumiru.
“Originalni” spisak bolesti
