Kopli smatra da je jedini put onaj kada se radi za bolju budućnost.
Amerikanci su definitivno uzeli stvar u svoje ruke kada je reč o dijalogu Prištine i Beograda, to je sada svima jasno, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn direktor Instituta za strateške studije u Vašingtonu Gregori Kopli, i napominje da bi 2020. godina mogla biti prelomna godina na Balkanu, kao i da stvari više ne mogu biti onakve kakve su bile.
Kopli smatra da je jedini put onaj kada se radi za bolju budućnost.
Da li je moguće predvideti sporazum Beograda i Prištine?
“Da, moguće je predvideti sporazum između Beograda i Prištine, ali ako se taj dogovor postigne i sa Tiranom. Ne postoji podsticaj da Beograd sklopi posao isključivo sa Prištinom jer osim moralnih razloga za odbijanje Srbije da prizna secesiju Kosova i Metohije, aktuelno rukovodstvo u Prištini nalazi se na ekonomskoj i političkoj silaznoj putanji. S druge strane, Priština i vlada Albanije nastavljaju započete razgovore o ujedinjenju. To se može postići samo ako takav savez dobije priznanje Beograda i podnese se predlog da Srbija i Albanija pristanu na teritorijalnu zamenu. Prema planu – onom koji je predložio profesor Darko Trifunović sa Univerziteta u Beogradu – Srbija bi mogla da pristane da deo Kosova, izuzev severnog područja na kojem su Srbi većina, preda Albaniji, a Albanija bi mogla da preda područje pod svojom jurisdikcijom u severnom regionu (uključujući severozapadni deo Kosova) Srbiji. To bi objedinilo područje na kojem dominiraju Albanci, vratilo kosovske Srbe u Srbiju, a istovremeno vratilo srpska područja koja su trenutno pod albanskom dominacijom. To bi stvorilo „veću Albaniju“ koju Albanci žele i Srbiji bi obezbedilo pristup moru.
Kako bi na dogovor Beograda i Prištine gledale velike sile?
Potrebna je velika politička hrabrost lidera u Beogradu, Tirani i Prištini da bi se postigla takva pozitivna transformacija. To je, zapravo, jedini način da se prošlost stavi tamo gde mora da bude – u prošlosti. Na taj način mogu se probuditi novi regionalni počeci. Bilo bi potrebno pokrenuti svaki takav proces usklađivanja putem kontakata koji nisu formalne vladine veze. Na primer, mogli bi biti pokrenuti razgovori između čelnika pravoslavnih crkava Srbije i Albanije. Moglo bi doći do razgovora srpskog prestolonaslednika Aleksandra i albanskog kralja Leke Drugog. Štaviše, takav proces bi pozdravile i Evropska unija, Sjedinjene Države i Rusija, jer je to regionalni „vin-vin“ pristup.
Koliko izbori u SAD u novembru utiču na ove prostore?
Kakva je politička situacija u SAD, sasvim je verovatno da će predsednik Donald Tramp pobediti na izborima u novembru 2020. godine. Ekonomska situacija u SAD je dobra i nastavlja da se poboljšava, uprkos realnosti da se ekonomska situacija u Evropi i Kini pogoršava. Ponovni izbor predsednika Trampa bi takođe bio pozitivan za Balkan.
Kako vidite Srbiju u 2020. godini?
Narod Srbije može se opravdano ponositi napretkom koji je postigao otkad je izašao iz sukoba u poslednjoj deceniji 20. veka. Srbija je pretrpela nesrazmerno i kažnjena je nepravedno posle rata koji je razbio Jugoslaviju. Dobro se sećam teškoća koje su Srbi pretrpeli tokom devedesetih, kada sam bio tamo tokom ratnog perioda, i to je takav dar što danas mogu da vidim kako Srbija napreduje. Nagodba posle kosovske nesreće koja bi mogla da vrati kosovske Srbe u Srbiju i obnovi neke drevne srpske zemlje duž albanskog severa do Srbije omogućila bi Srbiji da napreduje i omogući joj da ponovo postane trgovinsko raskršće koje bi koristilo celoj regiji.
Srbija ima solidan rast. Ali može i bolje. Nadam se da će Srbi koristiti velike tradicionalne simbole jedinstva kao što su Crkva i srpska kruna da povećaju prestiž Srbije i da regionu i svetu daju do znanja da Srbija ima veliki istorijski legitimitet i otpornost. Veliki strateški filozof Stefan Posoni jednom je rekao: „Prestiž je kreditni rejting naroda.“ Simboli kao što su Srpska pravoslavna crkva i srpska kruna su kulturne institucije koje mogu dramatično dodati ugledu nacije, ako im se dopusti, i ne ograničavaju demokratske institucije upravljanja ni na koji način. Oni predstavljaju srž srpskog identiteta i to donosi osećaj sigurnosti i komfora u nesigurnom svetu. Lično, optimista sam kada je reč o tome kakva će biti 2020. za Srbiju.
