TREBALA JE DA UMRE U STARAČKOM DOMU: Javnost OSUDILA Nedu Arnerić PRED SMRT, a razlog je VIŠE NEGO POTRESAN!

Neda Arnerić je preminula u 63 godini života u svom stanu na Vračaru, kada ju je rođeni brat pronašao za trpezarijskim stolom. Policija je odmah reagovala.

“Htela da uživa bez obaveza, pa će umreti sama u staračkom domu” – ovako se može sumirati stav velikog dela javnosti koji je sebi dao za pravo da komentariše tuđ životni izbor, u ovom slučaju izjavu glumice Nede Arnerić da je današnji svet nezdrav za odgajanje deteta, te joj je skoro pa i drago što nema potomaka.

Ipak, ovo je samo jedan od mnoštva primera: osobe koje nemaju decu konstantno se suočavaju sa diskriminacijom, osudama i uvredama zbog života koji vode – neki svojim izborom, a neki, na đalost, zbog zdravstvenih nemogućnosti da začnu bebu.

  • Ma koliko sam želela da imam svoje dete, maltene sam srećna što ga nemam. Podizati zdravo dete u ovako nezdravim uslovima zaista je neverovatna odgovornost. Ništa mi se ne sviđa ovaj 21. vek, i bolje je što sam ušla u njega bez dece – izjavila je nedavno Arnerić, a na osnovu komentara koji su usledili zaključuje se da mnogi nisu baš pažljivo pročitali šta je rekla.

Uvereni da jedina životna sreća proističe iz stvaranja potomostva, a podstaknuti ovim “najsvežijim” slučajem, korisnici društvenih mreža dali su sebi za pravo da vređaju sve one koji ne žele da budu roditelji.

Međutim, zluradi komentari nisu odlika samo društvenih mreža, njih svakodnevno slušaju svi oni koji se izjasne da ne žele da imaju decu. Da li će neko imati potomke, njegova je lična odluka zasnovana na brojnim faktorima, nikoga ne ugrožava, niti neko može biti proglašen boljom osobom samo zato što ima decu ili gorom ukoliko ih nema. Toga, ipak, u Srbiji mnogi nisu svesni.

Dakle, na koji način tačno ljude povređuje i iritira kada neko drugi živi svoj život, nije u potpunosti jasno. Ali ono što jeste, to je da u Srbiji sve može da vam se oprosti, ali da izgovorite da svesno ne želite da imate potomka – nema šanse.

Gnusni i zlobni komentari

  • Ovakve žene, koliko god bile uspešne u karijeri, za mene su prazne i šuplje ličnosti. Biti majka je najveća i najlepša uloga u životu… – jedan je od Fejsbuk komentara o ovoj temi.
  • Ko je nesposoban da odgaji jedno dete, bilo gde na planeti u bilo kojoj državi, taj ne treba da postoji. Pa životinja u prašumi uspe da odgaji mladunče, a jedan čovek u 21. veku da ne može da odgaji jedno dete??? – glasio je jedan od onih koji je izazvao najveću buru.

Nerazumevanje je koren osuđivanja

Pokušali smo da objasnimo ljudsku potrebu za zadiranjem u tuđe živote (koji uz to i ne utiču na naše), kao i želju da izrazimo svoje mišljenje istovremeno vređajući svakog neistomišljenika. Zašto je u Srbiji toliki greh ako neko kaže da je zadovoljan svojim životom i da ne planira da u njemu pravi prostor i za dete?

Psiholog Nikolina Milosavljević za “Blic” objašnjava da ljudi uopšteno osuđuju stvari koje nisu u skladu sa njihovim ličnim sistemom vrednosti.

  • Većini ljudi koji imaju decu, deca su sve. Mnogi će sve učiniti za dete, stoga ne shvataju kako neko drugi ne razmišlja na taj način, i onda ih iz tog nerazumevanja osuđuju – kaže Milosavljević.

Osuda, kaže, jeste ljudska tendencija i svako od nas u sebi ima to zrno osuđivanja.

  • Ali bitno je biti svestan njegovog prisustva, raditi na tome, razbijati stereotipe, jer samo tako društvo može da ide napred – poručuje naša sagovornica.

O ovom fenomenu svojevremeno je govorila i dr Marija Zotović-Kostić, profesorka psihologije na Filozofskom fakuletu u Novom Sadu.

  • Osude su snažno povezane sa ukorenjenim shvatanjima porodice i braka. Institucija braka i roditeljstva afirmiše se od najranijeg detinjstva u toku procesa socijalizacije, koji je u velikoj meri regulisan tradicijom, pravilima i normama. Na brak bez dece se još uvek gleda kao na “nepotpun”, a ne kao na alternativni porodični oblik i legitimni individualni izbor. Pozadina komentara “bez dece nećeš biti srećan” i sličnih, krije se u duboko usađenim uverenjima o ispunjavanju roditeljskog motiva kao neophodnog uslova za srećan i smislen život – kaže Zotović-Kostić.

Prosto ne mogu da veruju da neko ne želi da bude roditelj

“Kad ćeš da se udaš/ženiš”, “Vreme je za bebu”, “Nisi ništa mlađi, a nešto treba da ostane iza tebe” – česte se su rečenice, koje ljudi daju sebi za pravo da upute drugima. Kada dobiju odgovor koji im se ne dopadne, većini je teško i da poveruje da neko neće decu, pa onda reaguje još bezobraznije: “Predomislićeš se, videćeš”, “Bez dece si niko i ništa”, “Ko će da te gleda kad ostariš”…

  • Pitanje potomstva je vrlo intimno i ljudi često oklevaju da druge pitaju o tome, u strahu da će dotaći bolnu tačku. Mnogi i dalje ne veruju da je odustajanje od roditeljstva svesna odluka i pretpostavljaju da osoba/par zapravo ne može da ima dete, ali joj/mu/im je lakše da kaže da ga ne želi – smatra psihoterapeut Stefan Stojanović.

“Plašila sam se porođaja”

Jedna od poznatih ličnosti koja je bez ustručavanja govorila o odluci da nema potomke, bila je jedna koleginica Nede Arnerić – Ružica Sokić.

– Želja za karijerom je najviše uticala na to da prihvatim činjenicu da nikada neću imati dete. Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja. Majka mi je pričala kako je od bola htela da skoči s trećeg sprata kada je mene rađala. Zbog svoje posesivnosti utuvila mi je u glavu da mi dete nije potrebno. Luda sam za bebama. I od kučeta napravim bebu. Sada imamo Tošu, malog jorkširskog terijera. On me ispunjava najlepšim emocijama i nežnošću – govorila je Ružica Sokić.

Nisu samo poznati ti koji jednostanvno ne žele da imaju decu. Postoje i obični ljudi, oni oko nas, koji tako misle. Neki kažu tako, tako stvarno i misle. Jeste, ima i onih kojima je to izgovor. Ali, da li smo se zapitali koji je razlog takvom izgovoru – da li možda oni baš mnogo žele decu, a im to ne dozvoljvaju recimo zdrastveni razlozi? I zamislite onda kakav je komentar ili još gore brutalna uvreda takvim ljudima ujed za dušu. I to za nešto što je njihov život ili odluka koja ama baš ni na koji način ne ugrožava druge.

(Espreso.rs/Blic)

Add Comment