Uvođenje platnih razreda u javnom sektoru, koje je do sada više puta odlagano – može se očekivati 2021. godine.
Ovo je potvrdio Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, objašnjavajući da je potrebno da se analizira fiskalni uticaj uključivanja svih zaposlenih u javnom sektoru u novi sistem plata.
Odnosno da se spreči da učešće mase zarada opšte države u bruto domaćem proizvodu poraste i da se ne naruši finansijska održivost republičkog, pokrajinskih i lokalnih budžeta, navodi Politika.
“To je sve uslovilo potrebu da se od usvajanja zakona pa do njihove primene ostavi odgovarajući vremenski period, čime bi se omogućilo da reforma sistema plata postigne finansijski održivi efekat počev od 1. januara 2021. godine”, rekao je Ružić, obrazlažući u Skupštini izmene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, izmene Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i izmene Zakona o zaposlenima u javnim službama.
Novac, pare, dinari
Novac, pare, dinari, Foto: Shutterstock
Ministar je objasnio da platni razred znači da se plate zaposlenima povećavaju na bazi kvaliteta njihovog rada, čak i u slučaju da se ne povećava osnovica na osnovu koje se obračunava plata. Prema njegovim rečima, platnim razredima će biti obuhvaćen celokupni javni sektor, sa više od 400.000 zaposlenih u ustanovama, državnim organima, javnim agencijama.
“Specifičnosti svakog dela javnog sektora moraju da se analiziraju i uvaže kroz sistem plata, dodataka i drugih prava koje proizlaze iz rada, kao i kroz proces planiranja finansijskih troškova rada”, rekao je Ružić.
Dodao je da sve to zahteva obimnu finansijsku analizu svakog sektora, načina njihovog organizovanja, finansiranja i troškova rada, što je sve neophodno da bi bio „smislen i budžetski održiv prelazak na novi sistem u svim delovima javnog sektora”. Ružić je kazao da su reformski procesi u ovoj oblasti u drugim državama pripremani i sprovođeni i po duže od 10 godina.
Fiskalni savet je više puta ukazivao da je uvođenje platnih razreda više puta odlagano od 2013. godine. Prema njihovoj oceni, ako Vlada Srbije želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru potrebno je da napravi dovoljno širok raspon zarada, što trenutno nije slučaj. Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika, dok međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12 (Crna Gora, Hrvatska, Rumunija i Češka)
U dokumentu „Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: Od nedovršene reforme do održivog sistema” navodi se da u sistem platnih razreda treba da budu uključeni svi državni sektori, što trenutno nije slučaj. Oko 20 odsto zaposlenih, odnosno policija, vojska, funkcioneri, su van sistema platnih razreda, što nije slučaj u drugim evropskim zemljama koje su uredile sistem zarada u javnom sektoru.
Ključan deo reforme sistema zarada, prema mišljenju ovog stručnog tela, jeste to da se osnovica za zarade propiše na nivou bliskom minimalnoj zaradi. Samo tako će se dobiti dovoljno dobri rasponi zarada u okviru kojih će moći da sa adekvatno plate najstručnija i najodgovornija radna mesta u zemlji.
“Druga važna promena u odnosu na sadašnji sistem jeste smanjenje koeficijenta u prosveti. Sindikati u prosveti izborili su se za relativno visoke koeficijente u toj delatnosti, što bi (ukoliko se usvoji predlog Fiskalnog saveta da osnovica bude bliska minimalnoj zaradi) značilo da prosečna plata nastavnika u srednjoj školi treba da bude oko 100.000 dinara, tj. skoro dva puta veća od prosečne plate u zemlji, što nije zabeleženo u uporedivim zemljama Evrope” navodi Fiskalni savet.
