U sezoni kada se sprema ogrev naročito se oseti manjak pa neretko nastanu i manjkovi u snabdevanju drvima.
Doskora, kao alternativa, dolazile su i drvoseče sa područja Republike Srpske, ali i njih je sve manje jer odlaze za veću platu u Sloveniju.
Već godinama firme koje za potrebe „JP Srbija šume“ obavljaju šumarske poslove, poput seče industrijskog i ogrevnog drveta ili iznošenja oblovine, kubure sa pronalaskom radne snage, iako u šumskom gazdinstvu „Boranja“ iz Loznice, koje kao deo „Srbijašume“ gazduje nad 36.000 hektara privatnih šuma u zapadnoj Srbiji, kažu da ima dovoljno i posla i para, samo nema ljudi.
– Da bi se javile na naš tender te firme moraju ispuniti i zakonom predviđene uslove, od kojih je jedan i zaposlena odgovarajuća radna snaga.
Međutim većina firmi koje se javljaju na tender ima problem da nađe radnu snagu, iako je reč o dobro plaćenom poslu koji, doduše, u rangu fizičke težine sledi odmah posle rudarstva, ali je efektivno radno vreme kraće i ne duže od 4 do 5 sati dnevno. Sposoban i vredan sekač mesečno može da zaradi više od 100.000 dinara uz obezbeđenu hranu i smeštaj – kažu u „Boranji“.
Dugi niz godina, kako objašnjavaju sagovornici, ove posle na području zapadne Srbije radila je uvezena radna snaga sa područja Republike Srpske, dok su u šumama istočne Srbije dominantni među drvosećama bili državljani Rumunije.
Poslednje dve sezone, međutim, uz hronični nedostatak domaćih drvoseča, firme iz zapadne Srbije koje rade za „Srbijašume“ sve teže angažuju i drvoseče iz Republike Srpske, jer većina njih na ovaj sezonski posaoodlazi u Sloveniju, za još bolju platu i uslove.
– Nekoliko je problema zbog kojih postoji apsolutni deficit drvoseča u Srbiji. Najpre jer se taj kadar kod nas uopšte ne školuje. Potom je problem taj što oni radnici iz Srbije koji imaju stručni sertifikat sada barabar sa Bosancima odlaze u Sloveniju, a novih radnika koji bi prošli obuku jednostavno nema, iako je mogućnost zarade u odnosu na sve druge sezonske fizičke poslove neuporedivo veća.
Sa evidencije Službe za zapošljavanje, čak i da ima zainteresovanih, ne smemo da angažujemo neobučenog radnika zbog rizika od povređivanja – objašnjava vlasnik jedne zanatske radnje iz Valjeva, koji godinama radi za „Srbijašume“.
