Slučajna ili namerna pozajmica, to jest, mala krađa zakonom dozvoljena ili ne?
Mart 1979: Iz Sarajeva je za poklonike Šaulićeve muzike stigla šokantna vest.
Hit hitova slavnog pevača i kompozitora, navodno je krađa melodije danas svetom slavnog Demisa Rusosa iz vremena dok je bio vokalni solista grčke grupe “Afroditina deca” ili u engleskom “originalu”: “Aphrodite’s Child”.
Afera je u stvari začeta na radio-talasima Radio-Sarajeva u emisiji “Radioplov” Envera Šadinlije.
Jedan slušalac se javio i objasnio da je hit Šabana Šaulića u stvari plagijat i uredniku i voditelju Šadinliju pustio je navodni original.
Zbivanja iz te emisije prihvatili su neki dnevni listovi objavljujući senzacionalnu vest da je višestruko “zlatni” hit “Dođi da ostarimo zajedno” u stvari krađa, a da je omiljeni Šaban Šaulić vešti plagijator!
Šta se u stvari dogodilo?
Da bismo dobili odgovor na to pitanje morali smo prvo da saslušamo Envera Šadinliju i njegovo otkriće.
- Dnevna štampa je sa dozom preterivanja prenela detalj iz moje emisije – kaže Šadinlija. – Nema ni govora o plagijatu jer je reč o sličnosti koja ne prelazi zakonski minimum od četiri takta. Dakle, nije istina da je cela pesma plagijat već samo nekoliko taktova koji su veoma slični. Reč je o melodiji “Egejsko more” sa dvostrukog albuma “Aphrodite’s Child” koji je pušten u prodaju još 1968. godine pod naslovom “666”. Lično mislim da je to slučajnost jer ne verujem da je Šaban Šaulić slušao taj album od pre jedanaest godina i da ga je pamtio do prošle godine.
foto: Printscreen Youtube
Slučajna ili namerna pozajmica, to jest, mala krađa zakonom dozvoljena ili ne?
Šaban Šaulić nije stigao da pročita optužbe dnevne štampe ali je dobio izvinjavajuće pismo Envera Šadinlije koji mu je objasnio “celu stvar” i izvinio mu se što je njegova emisija u novinama pogrešno i senzacionalistički interpretirana.
- Bio sam na putu, u inostranstvu, i kada sam se vratio dočekala me šokantna vest – iskreno se čudi Šaban Šaulić. – Ništa mi nije jasno i ne shvatam o čemu se radi. Kakav “Aphrodite’s Child”? Pa ja uopšte ne slušam zabavnu i popmuziku, ne poznajem ni grupe ni pevače. U poslednje vreme slušam neke pesme kolega koji su mi postali prijatelji na turnejama i koncertima.
Kada smo Šabanu Šauliću pustili snimak tri inkriminisana takta koja veoma liče na deo numere sastava “Afroditina deca” iz 1968. godine, popularnom izvođaču narodnih pesama kao da je laknulo.
foto: Dragana Udovičić
- Znači, to je to? Pa to je smešno. To nije ništa. Nije ni refren, niti deo melodije, to je samo obični pasaž između dve melodijske linije koji je slučajno sličan. Uostalom, takve sličnosti ako nastavite sa istraživanjem, možete pronaći u još nekim našim i grčkim pesmama.
U razgovoru sa Šaulićem učestvovao je i Rade Vučković, autor teksta velikog i za trenutak osporavanog hita.
- Tu melodiju grčke grupe nisam ni ja čuo koji sam slušao zabavnu muziku mnogo više od Šabana i koji sam je i pevao.
Šaulić i Vučković pričaju nam kako su u stvari zajedno prošlog leta potpuno slučajno stvorili “Dođi da ostarimo zajedno” i “zapisali” je na magnetofonsku traku tako reći u jednom dahu …
- Sećam se, sutradan, došli su Slavko Perović i Branimir Đokić i pustili smo im snimak da ih pitamo šta misle – nastavlja Šaulić. – Bili su oduševljeni i to nas je ohrabrilo da pesmu odnesemo našem izdavaču Produkciji RTB. Uostalom te 1968. godine, kada je ta ploča izdata sa koje sam navodno ukrao jedan deo, imao sam 15 godina i nisam ni pomišljao na drugu vrstu muzike izuzev narodne.
Pevao sam kao petnaestogodišnjak u kafani, a kod kuće slušao sam samo narodnu muziku. Gramofon nisam imao a slušao sam narodnu muziku sa starog radio-aparata “Tesla” koji je bio učvršćen na Radio-Sarajevu koji je tada najviše emitovao narodnu muziku.
Tada nisam ni sanjao da ću jednog dana biti poznati pevač a još manje da ću komponovati. Tek sedam godina kasnije ppčeo sam sa komponovanjem, a “Dođi da ostarimo zajedno” stvorio sam punih deset godina posle izlaska te ploče, te grčke grupe. Zar mislite, da sam želeo da ukradem tu pesmu, da bih čekao deset godina?
A šta vi mislite?
(Espreso.rs/ Yugopapir/ RTV revija)
