Državna matura, čije je uvođenje i polaganje u srednjim školama bilo planirano za kraj školske 2020/2021, možda će biti odložena za godinu dana.
- Državna matura, čije je uvođenje i polaganje u srednjim školama bilo planirano za kraj školske 2020/2021, možda će biti odložena za godinu dana
- Državna matura podrazumeva da je svi učenici završnih razreda srednjih škola polažu istovremeno, baš kao što rade osmaci, i da je fakulteti priznaju za upis umesto prijemnog ispita
- Izvor iz Ministarstva prosvete kaže da je planirano da se do uvođenja državne mature kroz pilot ispitaju i razrade procedure i zadaci
Državna matura podrazumeva da je svi učenici završnih razreda srednjih škola polažu istovremeno, baš kao što rade osmaci, i da je fakulteti priznaju za upis umesto prijemnog ispita. Trenutno su, kako se saznaje od izvora u Ministarstvu prosvete, na stolu dve opcije: jedna je da se državna matura održi kako je i planirano, druga da bude odložena za godinu dana, a da se u školskoj 2020/2021. održi samo kao proba, odnosno simulacija, ali da njeni rezultati ne važe za upis na fakultete, već da se računaju kao jedna od ključnih ocena pri zaključivanju. Izvor iz Ministarstva prosvete kaže da je planirano da se do uvođenja državne mature kroz pilot ispitaju i razrade procedure i zadaci.
- Najvažniji razlog zbog kojeg se razmišlja o pomeranju datuma održavanja prve mature je činjenica da generacija koja je prvobitno planirana da polaže nije obuhvaćena novim planom i programom. Činjenica je da postoji zakonska osnova da se matura uradi kako je i najavljena i da je ceo projekat postavljen tako. Ali, takođe je činjenica i da je novi plan i program gimnazije urađen, i da će i zadaci za maturu biti zadaci koji će tražiti primenu stečenog znanja. Ova generacija bi zbog toga možda bila malo u problemu, zato i razmatramo opciju da maturu polaže sledeća generacija, odnosno generacija koja pohađa školu po nastavnom planu i programu koji je usvojen 2018. godine – objašnjava izvor.
Ministar Mladen Šarčević je, otkriva izvor, dao zadatak da se istraže sve mogućnosti, a potrebno je da se mišljenje usaglasi na više nivoa.
- Treba da se usaglasi mišljenje i sa određenim školama, sa nastavničkim većima, đačkim parlamentima i ostalim učesnicima u ovom procesu. Glavni argument prilikom donošenja odluka svakako mora biti najbolji interes učeenika. Državna matura je projekat koji podrazumeva dosta posla, osnaživanje, između ostalog i Zavoda za vrednovanje kvalitet obrazovanja i vaspitanja usaglašavanje sa novinama koje donosi reforma. Te odluke će biti donete nakon sprovedenih pilot istraživanja i opsežnih analiza – napominje izvor.
Školarci koji trenutno pohađaju drugi razred srednje škole planirani su da budu prva generacija maturanata koji će polagati državnu maturu i koja će im biti direktna ulaznica na fakultete. Jedna od prednosti državne mature je i ta što će đak moći da konkuriše na više fakulteta. Fakultetima će biti ostavljene odrešene ruke da odluče da li će zadržati prijemne ispite, poput umetničkih, ili na onima na kojima vlada veliko interesovanje, ali krajni cilj je da budu ukinuti na većini visokoškolskih ustanova.
Kako je najavljeno, ispit iz maternjeg jezika biće obavezni deo nacionalne mature za sve đake, dok će zadatke iz matematike polagati svi koji su taj predmet slušali duže od dve godine. Treći deo državne mature u gimnazijama biće po izboru sa tzv. liste predmeta za koje postoje standardi za kraj opšteg srednjeg obrazovanja, a to su hemija, fizika, biologija, istorija, geografija, strani jezici, matematika za one koji su je učili kraće od tri godine. U umetničkim školama to će biti test iz umetničkih predmeta, a u srednjim stručnim iz ključnih stručnih predmeta.
Projekat se finansira iz pretpristupnih fondova EU
Projekat nacionalne mature je, kako je ministar Mladen Šarčević ranije rekao, značajan za unapređivanje kvaliteta srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ali i za dostupnost visokog obrazovanja svim učenicima. U radu na ovom projektu uključeni su nastavnici srednjih škola i univerzitetski profesori koji će zajedno pripremati ispitne testove – pitanja zasnovana na standardima postignuća učenika i standardima kvalifikacija. Finansira se sredstvima iz takozvanih pretpristupnih fondova za 2015. godinu, a planirano vreme njegovog trajanja je tri godine.
