Kako smo od ekipe koja je dominirala postali uplašeni momci koji ne veruju u sebe. Neuspeh košarkaša Srbije na Mundobasketu mnogo je razočarao ljude u Srbiji, koji su ovaj poraz u četvrtfinalu doživeli kao tragediju, jer je Srbija zemlja košarke, i uspesi se podrazumevaju. Ali, da li je stvarna tragedija, videćemo za nekoliko dana kada bude gotovo prvenstvo.
Međutim, da se osvrnemo na to šta nam se desilo na ovom takmičenju i zašto smo podbacili? Tačnije, zašto smo samo na dve najbitnije utakmice odigrali najlošije. Ako se meč sa Španijom mogao podvesti pod loš dan ekipe, onda je duel sa Argentinom pokazao da to zapravo nije tako, već da smo igrački podbacili kada smo naišli na malo jače ekipe.
Kosarkaska reprezentacija Srbije Srbija Argentina, kosarkaFoto: FIBA
Prvo što pada u oči je da ova ekipa nije pre ovoga doživela poraz ovog leta. Odigrali su 10 pripremnih utakmica i sve pobedili, plus još četiri na Mundobasketu, uz naravno dobru igru i dosta kreacija.
Verovatno su i sami igrači verovali da ovoga leta mogu da naprave najbolji rezultat. Javnost je već počela da spekuliše oko finala sa Amerikancima, pa čak i verovala u pobedu nad njima, jer ne dolaze u najjačem sastavu. Ali, šta se desilo na Mundobasketu? Prvo, imali smo slabu grupu sa Angolom, Filipinima i jedino dostojnim rivalom Italijom.
Kosarkaska reprezentacija Srbije Srbija Argentina, kosarkaFoto: FIBA
Moguće je da smo prerano podigli nivo igre i da smo bili u formi već na početku, jer smo Angolu, Portoriko i Filipine zgromili sa preko 40 razlike, a Italiju sa 15, mada je bilo i 22. Atmosfera u ekipi je bila odlična u tom trenutku, ali trebalo je biti oprezan.
Obično se u te lakše utakmice ulazi iz težih treninga, sa teškim nogama, kako bi se ekipa polako podizala, pa se bi tada malo više mučili kao Španci kroz grupu, gde su sve pobeđivali sa manje od 10 razlike. Mi smo dominirali, i kada je naišla prva ozbiljna, čvrsta, jaka ekipa – poklekli smo. Verovatno je pritisak učinio svoje, jer se danima pisalo o srpskom “drim timu”, koji gazi sve pred sobom.
Kosarkaska reprezentacija Srbije Srbija Argentina, kosarkaFoto: FIBA
Igrači su malo možda i poleteli, verujući i sami da su nepobedivi, iako nisu nikog potcenili. Desila se i epizoda sa Milutinovim, koja nije ostavila traga, bar prema onome što smo videli na trenizima i na zagrevanju pred utakmicu. Igrači su se ponašali normalno, pozdravljali, jedan drugog bodrili na mečevima. Iako javnost želi da se pojave neke pikanterije u vidu svađa, tuča u svlačionici, ali koliko novinari u Kini znaju, ništa od toga nije bilo.
To se bar videlo i na terenu, nije bilo sebičluka, ali se video pritisak. Duel sa Španijom otkrio je slabosti, kako taktičke, tako i fizičke, pa i psihološke. Ne možemo da napadnemo zonsku odbarnu, slabo trčimo u kontranapad, kad se šutne ne dobaci se do koša… Igrači nisu imali dobru mentalnu pripremu za meč i izgubili smo glatko.
Kosarkaska reprezentacija Srbije Srbija Argentina, kosarkaFoto: FIBA
Prvi poraz ovog leta došao je u nezgodnom trenutku? Svi su pričali da je to dobra lekcija za četvrtfinale i da će sada da nema lakih rivala. Svi su verovali da je to bio loš dan, ali onda se desila Argentina. Isti scenario, naši igrači usporeni, bez samopouzdanja, bez hrabrosti i bez polufinala.
- Ne mogu da kažem da se nismo borili, ali smo izgledali loše na terenu. Da sad pričam o nekoj hemiji, nismo imali problema međusobno, možda je tako izgledalo. Jedan od najboljih rostera ne može da pobedi ako nismo zajedno. Ne kažem da nismo bili tim, ali sve se skupilo i to je bilo to – rekao je Bjelica.
Pogledajte video snimljen ultra-širokougaonom kamerom na Motoroli One Action.
Da li ove reči Bjelice upućuju na neku neslogu ili neke svađe? Ne, ne verujemo da je toga bilo, jer su svi igrači dobri momci i nisu konfliktne ličnosti. Više deluje da su posle poraza od Španije doživeli neku vrstu psihološke blokade, shvativši da nisu toliki dobri koliko je to javnost tvrdila i sve one prethodne utakmice koje su reševane sa ubedljivom razlikom.
Laki protivnici u prvoj fazi su moguće uzeli danak. Da je ekipa previše poverovala u svoju dominaciju, a onda kada se desila Španija, prestali su da veruju u sebe. Tu se izgubila hemija u svlačionici.
Ne, verovatno nije bilo nikakvih problema ili svađa, jer ovi momci nisu ni bahati ni nadobudni, već su verovatno igrači izgubili poverenje jedan u drugoga. Izgubili su veru, a osećali ogromnu odgovornost. Tada se vežu i ruke i noge i igrači deluju usporeno. Počeli su da sumnjaju i tada se sve menja, menja se čitava aura svlačionice i javlja se sumnja u svoje sposobnosti. Čista psihologija. Mentalna priprema je bila loša i kada se izađe na teren bez vere u saigrača i ekipu, onda se gubi svaka pobednička nit.
Kosarkaska reprezentacija Srbije Srbija Argentina, kosarkaFoto: FIBA
Prestali su da veruju i to ih je sputalo da pokažu svoj kvalitet. Glava je najbitnija u sportu i ako ona zataji, telo ne može da pruži maksimum. Jer kako objasniti onako usporenu igru Srbije proitiv Španije i Argentine, bezidejnost u napadu, slabu odbranu?
Takođe, rivali Španija i Argentina skautirali su odlično naš tim i znali su sve naše kretnje, koje su razbijali svojim kretnjama, i čini se da su igrači posle poraza od Šanije izgubili i veru u igru koju traži selektor Đorđević i da jednostavno nisu mogli to da igraju, a stručni štab nije spremio alternativne varijante, pa je došlo do psihičkog pada.
Ovde iz Kine deluje da su igrači podlegli pritisku, da nisu znali kako da se nose sa time da oni moraju da pobede.
- Slušavši Bjelicu šta je rekao shvatio sam da postoji ta presija i mentalno opterećenje, to ne može da se izmeri. On kaže nismo bili spremni. Neki igrači se spremaju i ne osete taj pritisak, a kada jedan iskusan igrač poput Bjelice ispriča to, meni se otvore oči – rekao je selektor Saša Đorđević posle meča.
Ni selektor, dakle, nije bio svestan koliko su igrači bili pod opterećenjem da su najbolji i da moraju da osvoje zlato. Kada je došla ekipa koja može da se suprostavi, jednostavno su izgubili veru u to i taj pritisak da moraju da pobede ih je sputao.
Desio se i smrtni slučaj Vasi Miciću, a zatim i smrt srpskog repera Grua, koga su većina košarkaša odlično znali, što svakog može da uzdrma. Ali, gledajući realno, da je bila loša atmosfera Micić bi se vratio kući odmah, sigurno ne bi želeo u lošoj atmsoferi da bude u teškom momentu za njega. I ne bi mu niko zamerio.
Ključna stvar za ovaj neuspeh možda leži u tome da smo imali lake protivnike u grupi, koje smo prelako dobili što nije bilo realno. Nismo imali adekvatnog rivala da nas odmah baci u problem, da vidimo da nismo dominantni. Kada je došla Španija već je bilo prekasno da se nešto promeni. Već tu se desio pritisak da treba da dobijemo Špance lagano, pa kad nije krenulo dobro uvukao se strah, koji je okovao ruke i noge protiv Argentine.
- Oni su pokazali da su tim, košarka je timski sport, to pobeđuje. Nažalost, dva puta zaredom nismo se opametili – rekao je Bogdan Bogdanović posle meča.
I iz njegoive izjave provejava da Srbija nije bila tim, da nisu igrali zajedno, ali nije želeo da otkrije šta je razlog. Da li neka nesloga ili manjak samopouzdanja i vere u saigrače?
Ipak, nije sve gotovo, predstoji borba za Olimpijske igre i naredni meč će pokazati pravo lice Orlova na ovom prvenstvu. Sada više pritiska nema, bar ne tolikog i ako odigraju kako znaju pokazaće da je to bila samo loša epizoda ili ozbiljan problem u međuljudskim odnosima.
Telegraf.rs – Dragutin Stojmenvović
