Budi žena muža u 3 sata ujutro:”Mužu, mužu ja bi se je*la!”A muž joj odgovara:”Ma jesi li ti normalna,gdje ćes naći nekoga u 3 ujutro!”Iz unutrašnjosti sam, ali studiram u Beogradu. Ubrzo završavam studij, i imao sam u planu da se vratim na par meseci kući, da budem sa porodicom i drugovima koje sam ‘ostavio za sobom’. Čim sam došao u Beograd, upoznao sam jednu devojku u komšiluku. Ona je odavde, ceo mi je grad pokazala i svemu me naučila. Evo, družimo se već 6 godina, koliko sam ovde, i nedavno mi je u suzama priznala da je zaljubljena u mene od prvog dana kad sam došao. Ja sam nju isto uvek voleo, ali nisam hteo da uništim drugarstvo. Stekao sam mnogo drugova u Beogradu, neki su mi postali kao braća, ali nitko mi nije kao ona. Ona me uvek gurala napred i svoje najlepše i najluđe dane sam proveo s njom.
Juče mi je rekla da ili ja ostajem u Beogradu ili ona ide sa mnom, jer ne želi bez mene. Tad sam sad skapirao kakav sam debil, ako bi se ona odrekla grada zbog mog sela, naravno da bih se i ja odrekao svog sela zbog nje i njenog grada. Sutra ću joj reći sve, ali evo i ovde želim: Eleonora, volim te. Ne znam zašto se toliko potcenjuje život na selu. Kao da ljudi ne shvataju da i tamo žive školovani, mladi ljudi koji imaju svoje porodice, poslove, ne svodi se sve na stočarstvo i poljoprivredu. I ja sam dete iz grada, udajom sam zamenila gradski život seoskim i ne bih ga menjala. Deca od malena stiču radne navike (naravno sve u svom uzrastu), pored škole, sporta i druženja, znaju da razlikuju kokošku od guske.. Ima perioda kada se radi ali na kraju znam da ću jesti svoje proizvode iz bašte a ne GeMO. Isto idem do grada kada hoću, družim se i jedem po restoranima. Ništa mi ne fali. Nisam zatupela.
