Sudbina Kosova i metohije još nije rešena, a ni na vidiku nema naznaka da bi se ovo pitanje konačno moglo završiti. Sve je u rukama Zapada, Amerike, Nemačke, Britanije i Franncuske…
Amerika polako, ali sigurno postaje ključni igrač (oduvek je to i bila, samo je sada zvanično) u dijalogu Beograda i Prištine, ali njeno interesovanje za Kosovo vezano je za jedan od najvećih aerodroma sa prostora SFRJ.
Da, verovali ili ne Vašington je svoj fokus na Kosovo preusmerio tek kada je podzemni vojni aerodrom Željava uništen.
Ovo čudo i ponos nekadašnje JNA i SFRJ u koji je nekadašnja Jugoslavija uložila ogroman aerodrom bio je treći aerodrom tog tipa u svetu.
- Baš njega su Amerikanci odredili kao svoju bazu na Balkanu. Tu su planirali Bondstil pre Bondstila. On bi naravno bio i jači i bolji. Ipak uništavanjem Željave Vašington se okrenuo ka Kosovu koje je tako postalo fokus njene politike, kako spoljašnje tako i vojne – kaže nam naš sagovornik iz vojnih struktura NATO-a (ime poznato redakciji).
Prema njegovim rečima Željava je bila idealna za transport robe, ukopana u zemlju, opasana armiranim betonom koji bi mogao da izdrži i najjače udare. Jednostavno bila je sve što je Americi ali i NATO snagama u tom momentu trebalo na Balkanu.
Podzemni vojni aerodrom Željava ispod Plješevice kod Bihaća kada je uništen 16. maja 1992. godine od te eksplozije zatresao se čitav Bihać i okolina, a iz obronaka planine Plješevice suknuli su plamen i dim, planina je gorjela, plamen na horizontu dosezao je do samog neba, prizor je bio jeziv i nestvaran, kataklizmički.
Plamena stihija i eksplozije su uništile jedan od najvećih i najutvrđenijih aerodroma u Evropi, čija se vrednost procjenjivala na 8 milijardi dolara (zvanično, a nezvanično je mnogo mnogo više).
JNA je prilikom povlačenja aktivirala 56 tona eksploziva u tunelima vojnog aerodoma Željava.
Ovaj objekat podsetimo imao je podzemne galerije koje su mogle primiti 120 aviona (MIG-21) s posadama i kompletnim arsenalom naoružanja, a ukupna dužina tunela u obliku slova M iznosila je 3 i po kilometara.
Podzemni aerodrom mogao je izdržati izravan udar atomskog naoružanja. Uz sopstvene izvore struje i vode, kao i zalihe goriva, ljudstvo aerodroma moglo je 30 dana živeti potpuno izolovano.
Gradnja diva u Plješevici počela je 1955., a završena 1968. Glavni konstruktor Dragoslav Sobotka procenio je vrednost aerodroma na osam milijardi dolara, iako su utrošena sredstva znatno veća.
Ono što je posebno pogodovalo Americi je činjenica da se podzemni objekat, zajedno sa pistama 1, 3 i 4, nalazio na hrvatskoj strani granice, dok su se samo piste 2 i 5 nalazile u Bihaću, odnosno BiH. Tako da su dve teritorije mogle (SAD) držati pod kontrolom.
Iz arhiva može se videti da je naredbu za uništenje aerodroma dao načelnik generalštaba oružanih snaga SFRJ general-pukovnik Blagoje Adžić, a ona je izdata 7. novembra 1991.
(Espreso.rs)
