U Srbiji je je prostitucija prekšajno, a ne krivično delo, a od izmena zakona 2016. godine pod udar kaznene politike došli su i oni koji usluge prostitucije koriste (“pružaoci usluge” i oni koji “obezbeđuju prostor” su kažnjavani i po starom zakonu).
Iako možemo pretpostaviti da je “najstariji zanat” žena, ali i muškaraca, ravnopravno rasprostranjen po Srbiji, od 44 suda presude su donete samo u njih 6, ukupno 107 presuda (od čega čak 80 u Beogradu).
Pred zakonom je novčano, a u nekim slučajevima i zatvorski, odgovaralo 79 žena i 10 muškaraca koji su “prodavali svoje telo”.
Kazne nisu ni male, ni velike, ako se završi na novčanom kažnjavanju i zbog ponavljanja prekršaja ne završi u zatvoru, što se dogodilo u sedam slučajeva – sve ženama. Za prostituisanje ženama su, u slučajevima koji su obuhvaćeni istraživanjem, izricane globe od 9.000 do 50.000 dinara, a muškarcima (i transrodnim ženama koje naš zakon poznaje samo onako kako su se rodile – kao muškarce) od 10.000 do 40.000 dinara.
Možda izgleda premalo, ali treba imati u vidu zapanjujući podatak – prosečna cena seksualne usluge “na ulici” u Srbiji je 1.500 dinara. Pritom cena kreće već od 500 dinara i to za sve oblike seksa – oralni, klasični (vaginalni), analni.
“Pri svakoj priči o legalizaciji treba uzeti u obzir da se tu radi prvenstveno o ženama kojima to nije ‘posao’, niti se tu radi o ‘seks-radnicama’, već o ljudima koji nemaju nikakvog načina da drugačije dođu do novca. U sudskim spisima stoji zabeležen i slučaj žene koja se prostituisala za 100 dinara jer je toliko nedostajalo za obrok za nju ili dete”, upozorava Cvetičanin-Knežević.
Da legalizacija zaista magično ne rešava probleme donošenjem zakona, već ih možda i uvećava, pokazuju i primeri iz najuređenijih zemalja.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra navodi primer Nemačke, zemlje koja je u većini ostalih stvari primer za ugled.
Tamo je prostitucija dekriminalizovana početkom devedestih godina prošlog veka, ali se situacija sa socijalnim položajem prostitutki nije popravila pa je 2016. izmenjen zakon i ona je legalizovana. To znači da su doneti propisi koji su regulisali obavljanje tog “posla”.
“Ali problemi su onda postali samo veći. Cvetaju bordeli, porasla je trgovina ženama,čak i decom, a posebno su opasni tzv. flat-rate (jedna cena) bordeli, u kojima platite ulaznicu na recimo osam sati i koristite svojevrsni ‘seks švedski sto’ koliko hoćete. Zabeleženo je da je posle otvaranja jednog takvog mesta cela smena žena koje su ‘radile’ završila s povredama u urgentnom centru. Da je to je zaista privredna delatnost i posao kao i svaki drugi… u Nemačkoj bi se svakako pobunila javnost da cela jedna smena u fabrici završi u bolnici. To nije rad, to je legalizovano nasilje”, kaže Sanja Pavlović.
(Espreso.rs)
