Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, bio je majstor spoljne politike, i maloj Jugoslaviji je obezbedio jedno od vodećih mesta na svetskoj političkoj sceni.
Ovo je postigao tako što je svoju državu držao na distanci i od zapadnog i od istočnog bloka, i dobro igrao ulogu “poželjne udavače” u diplomatskim okvirima.
Uspešno je, decenijama, odolevao i američkom i sovjetskom uticaju i za to vreme gradio imidž ključnog igrača u Pokretu nesvrstanih.
Kako je to radio “drug Stari”, najbolje se vidi iz anegdote koja se i danas prepričava u diplomatskim krugovima širom sveta.
Naime, u julu 1950. godine, Džordž Alen, tadašnji ambasador SAD u Beogradu, organizovao je prijem na kojem su bili i svi vodeći ljudi SFRJ, pa i sam Tito.
U jednom trenutku, Alen je “posavetovao” predsednika:
- Bilo bi dobro da se u Jugoslaviji zabrani ćirilica. To bi zauvek odstranilo sovjetski uticaj.
Tito ga je pogledao i odgovorio ubitačno:
- A meni, ekselencijo, uopšte ne smeta što se u SAD govori engleski.
(Espreso.rs)
