Trupe Kfora će se u narednim danima kretati glavnim putevima na severu Kosova u sklopu vežbi koje sprovode u skladu sa mandatom propisanim Rezolucijom 1244, objavljeno je na njihovoj stranici na Fejsbuku, uz objašnjenje da vežba nije u vezi sa nekom specifičnom pretnjom ili zabrinutošću.
Portparol Kfora Vinčenco Graso zatim je izjavio da nije reč o vojnoj aktivnost, već da se radi o pokretima vozila i patrolama da bi snage bile vidljivije.
Međutim, general-major u penziji i predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma prof. dr Mitar Kovač smatra da je delovanje Kfora sinhronizovano sa događajima poslednjih dana na Kosovu. Zaoštravanje situacije samo je simbolički počelo uvođenjem dažbina od 100 odsto na srpsku robu, ali čini mi se da je to početak eskalacije u nastojanju Prištine da pod svoju kontrolu, i u formalnom smislu, stavi sever Kosova. Vežbe Kfora upravo su deo tog scenarija, kaže Kovač.
„Ne bi Kforu trenutno davao otvorenu savezničku funkciju privremenim organima vlasti u Prištini, ali sigurno je da u obaveštajnom i svakom drugom smislu sa njima razmenjuju informacije i da kontrolom komunikacija preventivno sprečavaju bilo kakvo gospodarenje ovim prostorom od strane Srba, samoorganizovanja, da Srbi ne dozvole dalje upade bezbednosnih snaga takozvane države Kosovo na sever“, tvrdi Kovač.
On dodaje da se poslednja akcija specijalnih policijskih snaga, pripadnika Rosu i još elitnije jedinice FIT, savršeno uklapa u taj scenario. Dokaz o tom savezništvu je i činjenica što su bezbednosne snage Kosova bukvalno upale na sever Kosova, kaže naš sagovornik.
„Ispadi bezbednosnih snaga Kosova rezultiraju problematičnim hapšenjima, pravljenjem scenarija kriminalizacije severa Kosova, kako bi verovatno u narednom periodu preduzimali masivnije akcije i u smislu kontrole teritorije, pa i graničnih prelaza, to može da bude povremena, ali strategija postepenog preuzimanja severa Kosova. Ne u klasičnom vojnom smislu, već preuzimanja komunikacija, kontrole naseljenih mesta, gradova i većih sela“, objašnjava Kovač.
Dodaje da je NATO odavno iskazao svoju pristrasnost na prostoru Kosova i Metohije, dajući političku podršku. Iako Kfor ne bi trebalo da pruža bilo kakvu logističku podršku KBS-u, jer je to protivno Rezoluciji 1244, jasno je da će im predstavnici pojedinih država koje podržavaju nezavisnost, kada budu odlazili sa Kosova, ostaviti i svoju tehniku, kaže on.
„Mi u Srbiji tek zadnjih meseci govorimo o toj sumnjivoj ili spornoj ulozi NATO-a u pogledu kosmetske krize, a nije da nismo bili obavešteni, da nismo imali informacije da već šest ili sedam godina NATO otvoreno radi na izgradnji kapaciteta buduće kosovske vojske i da u se u tom kontekstu realizuje i obuka njihovih snaga. Da su preduzete sve mere u smislu donacija vodećih država NATO-a u pogledu opreme, a pogotovo od momenta kada bude proglašena ta buduća kosovska vojska, tačno se zna koje države će donirati koja borbena sredstva“, kaže predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma.
On dodaje da Srbi u južnoj pokrajini s razlogom sve manje veruju jedinicama Kfora, jer se od pogroma 2004. godine nije primetila odlučnost delovanja mirovnih snaga. Srbija treba da igra mudro, ne treba da razvija neprijateljstvo prema snagama NATO-a, a još ima vremena da se ova bitka dobije na drugom polju, kaže Kovač.
„Trebalo bi na politički način gledati da se učini spornim mandat NATO-a kao Kfora, da se na prostor Kosova i Metohije pokušaju dovesti i druge članice međunarodne zajednice, koje jesu velike sile, ali nisu u sastavu alijanse. Delovanje takvih mirovnih snaga bilo bi daleko objektivnije, bilo bi u funkciji izgradnje mira i poverenja na Kosovu i Metohiji“, kaže Mitar Kovač na kraju razgovora za Sputnjik.
(Sputnjik)
