Dan pred antetat Zorana Đinđića, 11. marta 2003. godine, na beogradski aerodrom sleteo je privatni avion sa 19 misterioznih putnikaNaredba je glasila: Niko od njih ne sme biti legitimisan. Izašli su iz letelice i pravo s piste, džipovima sa diplomatskim tablicama, prevezeni su na nepoznatu lokaciju.U avionu, čiji dolazak nigde zvanično nije najavljen, bilo je 18 specijalaca i jedan izrazito plav čovek. Bio je to Englez, snajperista po imenu Hil – otkriva izvor, u to vreme visokopozicioniran u jednoj od srpskih obaveštajnih službi.
Prema njegovim rečima, iza svega stoje dvojica zapadnih obaveštajaca, Endru Monkton (Mi-6) i i Dejvid Blek (CIA), koji su, kako se vidi iz prethodno objavljenih transkripata.Taj najmisteriozniji putnik, Englez, trudio se da bude najmanje upadljiv. Imao je plavu kosu, prezivao se Hil, a kasnije se ispostavilo da je upravo on bio snajperista čiji je metak bio namenjen Đinđiću. Iz svega što sam kasnije čuo, najverovatnije je upravo on ispalio onaj famozni treći metak – kaže bivši obaveštajac.
Za boravak 19 ljudi navodno su opremljene dve sigurne kuće u Surčinu. Njih 18 je bilo na jednom mestu, a snajperista Hil na drugom.Po svemu sudeći, ovi ljudi bili su u zgradi suprotno od one u Admirala Geprata i na jednom prozoru bio je upravo snajperista Hil. U njegovoj zgradi, kao ekipa za podršku, bio je tim od pet specijalaca, dok su u automobilu ispred sedela još dvojica. U zgradi suda, preko puta Vlade, bila je još jedna ekipa. Odmah posle atentata vrlo brzo svi su napustili lice mesta i Srbiju, što nije bilo teško, s obzirom na to da su granice zatvorene tek tri sata nakon likvidacije premijera, a i istraga je bila usmerena u potpuno drugom pravcu – kaže izvor.Hil je navodno bio tridesetogodišnjak, srednje visine, sitnije građe, kratko ošišan i sa izrazito plavim i prodornim očima.
