Kada govorimo o migrantskoj krizi i prilIvu migranata, što menja političku kartu Evrope, dovodi do nestanka istorijsko etabliranih vladajućih stranka i raskola unutar Evropske unije, treba podsetiti da se radi o preciznom i jasnom planu kojeg su u oktobru 2014. godine dogovorili Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i Evropsko veće za izbeglice i azilante (ECRE)
I ovog puta podsetićemo da je migrantski val u EU, iako se pokušava prikazati kao “spontani priliv” izbglica iz ratnih područja Bliskog istoka i sa severa Afrike, zapravo odluka doneta u jesen 2014. godine, kada je “Europe’s World” objavio članak u kojem stoji “kako je došlo vreme za high-road scenarij kojim će se olakšati migracije, a ne ih ograničavati”.
– To je scenarij koji mora biti potaknut vizijom migracije kao procesom kojim se upravlja, a ne problemom kojeg treba rešiti. U globalizovanom svetu ćemo, ako nastavimo graditi prepreke umesto veza između naroda i pojedinaca, samo nazadovati – pišu 2014. za Europe’s World ništa manje nego William Lacy Swing, generalni direktor Međunarodne organizacije za migracije (IOM), te Michael Diedring, generalni sekretar Evropskog veća za izbeglice i azilante (ECRE).
– Ako se humano podstiče, kroz bezbednost, red i dostojanstvo, migracija ima bezbroj prednosti. Ona pruža brojne mogućnosti, povećava prihode i životni standard i omogućava ljudima da se obrazuju i slede svoje ambicije. Evropska populacija u međuvremenu stari, a u EU se predviđa masovni manjak radnika, dok će radno sposobno stanovništvo u sledećih 50 godina pasti za 45 miliona. U mnogim zemljama su migracije usporile ili čak preokrenule trend starenja i zaustavile neodrživu razmeru između radne i neradne populacije – pišu tada William Lacy Swing i Michael Diedring.
U migrantskom valu je u Evropu 2015. došlo više od milion ljudi, dok je u dve sledeće godine ta brojka pala ispod ove “nedopustive granice”.
Najbolji dokaz o svesnoj i jasno planiranoj politici poticanja masovnog egzodusa je izveštaj iz 2010. godine, koje su za evropsku komisiju sastavili predstavnici vlada tada 27 zemalja članica EU, koji su u dokumentu od 144 stranice naveli da Evropska unija može primiti 3,8 milijardi ljudi.
Na dokumentu su radili predstavnici raznih ministarstava, nevladine organizacije i stručnjaci za migracije i ono što je trebalo biti sprovedeno ili je preporučeno Evropskoj komisiji da se sprovede je zastrašujuće. Izveštaj je u julu 2010. objavila Evropska komisija – Opšta uprava za unutrašnje poslove i nije jasno koliko je od ovog izveštaja uzeto u obzir pri izradi plana Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Evropskog veća za izbeglice i azilante (ECRE).
Kao što piše nemački Contra Magazin, da nemamo internet, gde bilo ko može pronaći izveštaje Ujedinjenih naroda ili studije Evropske unije, onda bi i dalje bili glupi kao i pre, kada smo verovali mainstream medijima i morali gutati njihove laži.
Međutim, postoje ljudi poput Olivera Janicha, koji su sami istraživali na internetu ili su ih njihovi prijatelji uputili na vrlo zanimljive stvari.
Kao što smo u početku rekli, već smo bili svesni programa preseljenja koji je nastao u Ujedinjenim narodima i Evropskoj uniji, ali je EU naručila studiju o tome koliko bi ljudi mogla da prihvatiti na svom teritoriju, uzevši u obzir najsitnije detalje, od BDP-a, broja stanovnika po kvadratnom kilometru, strukturi privrede svake od zemalja članica, demografskoj slici i svih ostalih podataka. I to je naručeno pre migracijske krize, kada je stanovništvo EU (27 članica) brojalo oko 495 miliona ljudi.
U ovom halucinantnom izveštaju tako, primera radi, stoji kako bi, prema gustini ljudi po kvadratnom kilometru Austrija sa oko 8,3 miliona stanovnika broj stanovnika mogla povećati na čak 75,6 miliona.
Nemačka bi sa tadašnjih 82,3 miliona mogla da kapacitet poveća na više od 274 miliona ljudi.
Naravno, ovaj plan i izveštaj su verovatno odbačeni, pre svega jer je otpor u zemljama EU počeo rasti do te mere da je i početni neselektivni i ilegalni prihvat, kojeg je promovisala Nemačka, počeo ugrožavati opstanak Evropske unije i ideološki i politički.
Reuters
Osim toga, na 144 stranice izveštaja je mnoštvo uslova neophodnih da bi se sprovele ove lude pretpostavke.
Ipak, postavlja se pitanje zašto je Evropska komisija naručila ovu studiju, na kojoj je stotine stručnjaka radilo od 2007. do 2010. godine?
Logicno.com
