Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević svojevremeno je iz haškog zatvora tražio od vlasti u Srbiji da mu ne maltretiraju i ne progone porodicu – suprugu Miru Marković i decu Mariju i Marka. To, naime, pokazuje pismo koje je on napisao marta 2003.
Zanimljivo je da je tada to pismo u Srbiju stiglo preko nedavno ubijenog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, koji je bio Miloševićev pravni saradnik tokom procesa u Hagu.
Milošević je inače reagovao u trenutku kad je Markovićeva optuživana i saslušavana zbog navodnih zloupotreba.
– Kada bi bilo i zrno istine o nekakvoj vezi s predmetom, onda bih odgovoran mogao da budem samo ja, a ne ona. Jer ja sam imao vlast, a ne ona. Svi koji nas poznaju, dobro znaju da sam u našoj porodici sve praktične probleme rešavao ja, a ne ona. Mira se bavila svojom profesijom, a pored toga politikom i pisanjem – piše Milošević i dodaje da je apsurd da se njeno ime povezuje s bilo kakvim krivičnim predmetom:
– Zato vas molim da, ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili optužbu, to bude adresovano na mene, jer sam samo ja mogao da upotrebim vlast koju sam imao. Ta vlast nikada nije upotrebljena za našu ličnu korist. Naprotiv.
Milošević te 2003. piše i da “već dve godine neke moralne nakaze na političkoj sceni nemaju petlju da napadnu mene, već u zamenu konstantno i prljavo napadaju moju ženu”.
– Potpuno je jasno da se kampanja protiv Mire i naše dece vodi isključivo iz političkih razloga – zbog mene i borbe koju vodim u Hagu, odnosno da ima isključivo političke motive. Takva odmazda nad porodicom političkog protivnika nije zabeležena od najmračnijih godina dvadesetog veka. Ćerka nam je osuđena zašto što je pucala u vazduh iz očajanja u trenutku kada su me hapsili. Protiv našeg sina vodi se postupak zato što je navodno pretio nekom mladiću koji živ i zdrav šeta po Požarevcu. Sada je i Mira postala predmet zloupotrebe pravosuđa iz najnižih političkih pobuda – stoji u pismu iz 2003.
Zaključuje da je, kako kaže, odmazda nad njegovom porodicom izraz nemoći njegovih protivnika, koje ima kako u Srbiji tako i u svetu:
– U tradiciji srpskog naroda, ali i u tradiciji naroda širom sveta, odmazda nad ženom i decom političkog protivnika je najnečasniji postupak koji zaslužuje svako prezrenje.
Milošević se osvrnuo i na proces koji se tada vodio protiv njega u Hagu. Tvrdi da je moralni pobednik, te da je njegova privilegija što u tom trenutku ima “najmoćnije protivnike na svetu”. Ponosan je, kaže, što je te protivnike stekao “braneći svoj narod, slobodu i nacionalno dostojanstvo”:
– A domaći čankolizi mojih moćnih političkih protivnika, novih svetskih kolonizatora, upravo dokazuju da su samo čankolizi – odmazdom nad mojom porodicom. Kažem čankolizi, a dodajem i – hulje, zato što nijedan veliki protivnik, koji drži do svog dostojanstva, ne bi sebi dopustio sramotu odmazde nad ženom i decom svog protivnika.
Alo.rs
