U tekstu pod naslovom “NATO krije sopstvene gubitke,” ruska agencija za političke vesti (APN) izvestila je 29. aprila da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 aviona tokom svog 79-dnevnog rata protiv Srbije. Ove procene su navodno bazirane na ciframa ruske vlade, a na Zapadu su ih zataškavali mediji ljubimci Novog svetskog poretka.
Ovo su najviše cifre o NATO ljudskim žrtvama koje su se pojavile do sada u posleratnim post-mortemima. Mi im možemo verovati ili ih tretirati kao propagandu. Ali samo bi ih budale potpuno zanemarile i odlučile da veruju u fikciju NATO-vih “laži ” propagandista, uključujući tu i Bil Klintona, koji je objavio naciji prošlog juna da NATO nije pretrpeo nikakve gubitke u borbi.
Ovaj ruski članak je napisao iskusni vojni dopisnik Vladislav Šurjagin, koji je izveštavao i iz Čečenskog rata. Šurjagin elaborira jedan raniji izveštaj ruskog Ministarstva odbrane koji je prvi put objavljen u listu `Pregled stranih vojski` a onda ga je objavio ITAR-TASS, jedna od dve zvanične agencije ruske vlade.
Šurjagin primećuje da su NATO i Pentagon lagali bez stida i da i dalje to rade. On primećuje da mogu proći godine dok američka vlada prizna šta je stvarno izgubila u svom ratu sa Srbijom. On kaže, na primer, da je NATO čak lagao i u pogledu broja obavljenih borbenih letova, a kamoli u pogledu sopstvenih žrtvi. Umesto 35.000 letova koje NATO tvrdi da je obavio, ova alijansa je u stvari obavila samo oko 25.000, kaže on.
Urednici APN su se odrekli odgovornosti, navodeći da je Širjaginov tekst “lično viđenje autora” o ovoj temi. Ali Sirjagin je samo jedan od izvesnog broja izvora koji su se pojavili od kraja NATO-vog bombardovanja, a koji ukazuju na to da NATO možda krije značajne gubitke koje je pretrpeo tokom 79-dnevnog bombardovanja Srbije.
Pseudonim “Venik” je možda poznati termin za čitaoce sajtova `Truth in Media` i `Beograd.com` tokom rata. Venik je bio prvi koji je sistematski analizirao i izvestio o NATO gubicima u aprilu 1999. A ovaj izvor stalno ažurira tu informaciju od tada. Evo Venikovog poslednjeg doprinosa na temu o NATO gubicima:
“Prema članku od 25. marta 2000., koji je objavila novinska agencija ITAR-TASS, ruski GRU (Glavni obaveštajni direktorat) izvori izveštavaju da su tokom operacije “Savezničke snage” NATO-ve vazdušne snage pretrpele gubitke mnogo veće nego što je to NATO komanda zvanično priznala. Prema informacijama GRU, NATO je izgubio tri F-117A `stealth` bombardera i najmanje 40 drugih borbenih aviona i preko 1.000 krstarećih raketa.
Do sada su NATO zvaničnici priznali da su izgubili tri borbena aviona (27.marta USAF F-117A , 1.maja USMC AV-8B Harrier i 2.maja F-16CG-40-CF), dva desantna helikoptera (AH-64 Apače 26.aprila i još jedan Apač 5. maja), između 30 i 32 bespilotne izviđačke letelice – najmanje 16 američkih, 7 nemačkih i 5 francuskih UAV. Interesantno je da je NATO priznao sve gubitke bespilotnih izviđačkih letelica koje su pominjali jugoslovenski vojni zvaničnici – 30 – i možda čak još i više.
Zvanični NATO izveštaji i izjave koje su dali različiti NATO zvaničnici ukazuju na to da je oko 10 NATO aviona napravilo prinudna sletanja. Dva F-117A su pretrpela velika oštećenja (F-117A 86-0837 je oštećen 21.aprila tokom sletanja; a drugi F-117A je izgubio deo svog repa zbog obližnje eksplozije SA-3 SAM). Jedan RAF C-130K Hercules transportni avion se srušio 11.juna u Albaniji. Ovaj avion je isporučivao jednu britansku SAS jedinicu koja je pokušavala da pretekne ruske padobrance u bazi Slatina. Američki OH-58 borbeni izviđački helikopter srušio se 26.maja u Bosni…
U februaru je britanska štampa diskutovala o velikom nedostatku operativnih aviona koje je pretrpelo Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo. Ove vesti su se prvi put pojavile 23.januara 2000 – ‘Na stotine onesposobljenih mlaznjaka dovelo RAF u krizu’ – je članak objavljen u listu `London Observer`. Naročito je članak, baziran na sopstvenoj istrazi lista Observer, iscrtao sledeće probleme kod RAFa: “Dva od tri u floti Ujedinjenog Kraljevstva koju čini 186 Tornado bombardera je prizemljeno; manje od 40% drugih borbenih aviona, kao što su Harrier i Jaguar, je spremno da leti odmah;
Ministarstvo odbrane je potrošilo skoro 1 milijardu funti razvijajući lasrerski navođen sistem za bombardovanje koji ne radi kako treba;
Tu je i manjak od skoro 20% mlađih oficira pilota brzih mlaznjaka a RAF ima ozbiljan problem da zadrži obučene pilote.”
Prema pregledu agencije ITAR-TASS članka objavljenog u časopisu `Pregled stranih vojski` ruskog Ministarstva odbrane, jugoslovenska avijacija je sprečila korišcenje američkog desantnog helikoptera AH-64 Apače tokom Kosovskog sukoba. U članku “NATO gubici u ratu protiv Jugoslavije”, `Pregled stranih vojski” piše … največa senzacija je bio broj vojnika koje je NATO izgubio. Ne samo da su NATO piloti poginuli u Jugoslaviji, već su poginuli i vojnici za pretragu i spasavanje čiji je zadatak bio da pronađu oborene pilote. Jugoslovenska PVO je oborila ne manje od pet NATO helikoptera, koji (sami) su rezultirali u smrti oko 100 vojnika Alijanse.”
Prema ovom listu, razlog što Pentagon nije koristio helikoptere `Apače` na Kosovu “…nije imao ništa sa tehničkim problemima helikoptera ili nedovoljnom obukom njihove letačke posade, kako su često izjavljivali NATO zvaničnici. Jedini razlog je bio napad kojeg su 26.aprila 1999. izvršili jugoslovenski “Galeb” lovci na “Rinas” aerodrom koji se nalazi blizu albanskog glavnog grada Tirane, gde su Apači bili bazirani. Tog dana su unistene dve grupe ovih lakih helikoptera, a preko 10 helikoptera je oštećeno.”
Sličnu operaciju je izvela jugoslovenska AF 18.aprila na aerodromu u Tuzli, u Bosni, koji je korišćen kao aerodrom za prinudno sletanje NATO aviona. Kao rezultat ovog napada nekih 15 NATO aviona je uništeno na zemlji.
`Pregled stranih vojski` piše: “Uprkos činjenici da su američki avioni dominirali u NATO operacijama, oni nisu bili jedini avioni koje je oborila jugoslovenska PVO. Među uništenim avionima je i pet nemačkih “Tornada,” nekoliko britanskih “Harijera’” dva francuska “Miraža,” belgijski, holandski i kanadski avion. 7.juna je američko ratno vazduhoplovstvo izgubilo strateški bombarder B-52, dok je 20.maja oboren B-2A “Spirit”.”
Posmatrajući listu izveštaja očevidaca koju su sačinili vazduhoplovni entuzijasti u Jugoslaviji, možemo naći sledeći unos – (br. 381) 7. juni, između 012 and 040, zona između Slankamena i Inđije. Jedan veliki bombarder (najverovatnije B-52) je oboren. Avion je eksplodirao nakon direktnog pogotka rakete SAM. Posada je poginula.”
Koliko god da se čini neverovatnim na prvi pogled zapadnoj publici naviknutoj svojim “lazima “, gornje procene nisu daleko od istovremenih izveštaja grčkih medija.
Na primer, 7.aprila 1999. je atinski dnevni list `Athinaiki` (Atinjanin) rekao u jednom članku da je NATO već izgubio 88 vojnika. A to je bilo samo posle dve nedelje rata! Ako je NATO izgubio 88 vojnika u vreme kada je intenzitet borbe bio na nižem nivou nego kasnije tokom rata, onda su njegove ljudske žrtve tokom 11-nedeljnog konflikta mogle biti preko 1.000, ako se nastavila ista stopa gubitaka.
Koja god da je stvarna cifra, ona je sigurno veća od nule, što je cifra koju tvrde Klinton, NATO i Pentagon. Stabilna struja novih informacija koje se pojavljuju u ruskim medijima, koje se uglavnom baziraju na ruskim zvaničnim vojnim izvorima (koji su bili u poziciji da prate iz prve ruke bojna polja u vazduhu i na moru pre godinu dana – Rusija je imala dva broda u Jadranu tokom rata, koja su posmatrala rat putem elektronskog nadzora), služe da diskredituju takve smešne tvrdnje NATO-a i Klintonove administracije.
U stvari, ne bi nas iznenadilo da se ruska vlada ovde angažovala u igri političke ucene i balansiranja na ivici rata sa Klintonovom administracijom, pokušavajući da dobije neku prednost u pregovorima oko drugih, većih stavki, kao što su Raketni odbrambeni štit (vidi moju kolumnu “Opasno nuklearno zveckanje sabljama”). Sve ovo, naravno, u nadi da steknu neku prednost pre Klintonove posete Moskvi 4. juna.
Pošto i Moskva i Vašington znaju da kad bi Rusija objavila dokaze (snimke elektronskog praćenja, na primer) koji podržavaju njene tvrdnje o NATO gubicima, ovo bi imalo razorni efekat na javnost NATO/Novog svetskog poretka. Jer, ceo svet bi onda znao da je sićušna jugoslovenska vojska ispljuskala arogantnog i svemoćnog agresora, koristeći neko prilično zastarelo oružje, ali više nego nadoknađujući to lukavstvom i hrabrošću njenih oficira i vojnika.
Jedino pitanje koje ostaje otvoreno, međutim, je kako je Klintonova administracija uspela da spreči toliko puno ožalošćenih američkih i NATO familija da progovore o gubicima svojih voljenih? Ili, da pređemo na stvar, da li ih je podmitila (isplatila) ili zastrašila pretnjama ili nečim još gorim?
Intermagazin.rs
