NA SUĐENJU Adolfu Ajhmanu u Jerusalimu 1961, Aleksandar Arnon, svedok optužbe, otkrio je da je u Jasenovcu ubijeno oko 600.000 ljudi, dok je u drugim logorskim kompleksima NDH (Jadovno, pre svega) pobijeno još nekoliko stotina hiljada Srba. Broj nastradalih vaših sunarodnika od 1941. do 1945. daleko je veći od milion, i to je istorijski podatak za sve kojima je do istine.
Kaže ovo, u intervjuu za „Novosti“, Džered Izrael, američki pisac i član Komisije RS za istinu o Jasenovcu. Istraživač uloge Vatikana u nacističkim zločinima objašnjava i zašto je svedočenje Arnona bitno:
– On je bio sekretar Jevrejske zajednice u Zagrebu 1941, a nakon nacističke invazije i osnivanja NDH, umesto da beži, on ostaje i prijavljuje se direktivi za javni red i bezbednost u kojoj su radile ustaše. Aron je imao jedinstvenu poziciju, tajno se sastajao sa antiustaškim podzemljem, rednovno obavljao inspekcije ustaških logora smrti, pokušavao je da dobavi hranu i umanji patnje zatočenih, razgovarao sa njima, sveštenstvom, ustaškim i Gestapovim zvaničnicima i beležio sve što je saznao.
Tvrdite i da je „dijalog“ između SPC i Vatikana, oko proglašenja Stepinca za sveca, bespredmetan?
– Stepinac je bio ratni zločinac koji je u ime katoličke vere Srbe pokrštavao, ubijao i proterivao. Kada je 1945. uhapšen i suđeno mu, u Americi je Sveta stolica to pokušala da prikaže kao osvetu komunista. Reagovala je Titova vlada, a najveću ulogu odigrao je Sava Kosanović (Teslin nećak, kraljev pa Brozov ambasador). On je 1947. napisao knjigu „Kejs arhibišop Stepinac“, gde je citirao izvode iz hrvatske štampe od 1941. do 1945. Naime, ustaše i Vatikan su bili ubeđeni da će njihova država trajati i u novinama su se hvalili svojim zlodelima nad komšijama Srbima. U tome je prednjačila crkvena štampa. Glavni urednik svih tih novina bio je vođa tzv. Katoličke akcije Alojzije Stepinac, koji se i sam „laćao pera“ i pisao o ovim zločinima. Odmah po objavljivanju Kosanovićeve knjige, sve polemike u Americi o Stepincu su stale. Njegovu knjigu kupio sam preko interneta, za 35 dolara.
Kako se kod vas javilo interesovanje za događaje na Balkanu?
– Devedesete godine u Jugoslaviji bile su veliki izazov za svakog intelektualca u svetu. O antifašističkom karakteru vašeg naroda saznao sam preko oca koji je bio politički aktivan u svoje vreme. Podsetio me je da su Srbi bili heroji antifašizma u Evropi. Zatim sam sam počeo da istražujem.
Šta vam je bilo upečatljivo?
– Pregledajući arhivu „Njujork tajmsa“ video sam da se u člancima iz 1945, 1961, 1972. (sve do 1991), o Jasenovcu govori kao o stratištu u Hrvatskoj gde je ubijeno od 700.000 do 800.000 uglavnom Srba. U enciklopediji Jad Vašema iz 1990. navodi se broj od 600.000. A zatim, kako se razbuktavao rat na Balkanu, broj ubijenih Srba se sveo na nekoliko desetina hiljada. Vatikan i Nemačka su, u stvari, nastavili posao iz 1941. Sledeći istorijska dokumenta, potpuno je jasno da je Vatikan najzaslužniji za stvaranje NDH i da se za takvu monstrum državu zalagao i pre 1941.
Stjepana Mesića karakterišete kao ideologa novog hrvatskog fašizma?
– Podsetiću na njegov govor pred hrvatskim iseljenicima u Australiji iz 1992. i govor u Knesetu 2001. U prvom obraćanju je rekao: „U Drugom svetskom ratu Hrvati su dva puta pobedili i nemaju razloga da se nikome izvinjavaju. To što traže od Hrvata – Ajde, idite da kleknete u Jasenovac… Mi Hrvati nemamo pred kim klečati. Mi smo pobedili 10. aprila 1941, kada su sile osovine priznale Hrvatsku državu i pobedili smo jer smo se našli posle rata opet sa pobednicima.“ U Knesetu je boravio 2001. kako bi se navodno izvinio za 30.000 ubijenih Jevreja u NDH, a nije pomenuo ni ubijene ni ubice. Umesto toga je rekao: „Ovo je pravo mesto i prava prilika da se oslobodimo tereta iz prošlosti“, pokazujući da doživljava Holokust kao „balast“. I, umesto da ga „šutnu“ iz Kneseta, pojavili su se članci da se radi o antifašisti…
Šta se dogodilo pa Izraelci nisu primetili podvalu?
– Dogodila se politička promena, i velikom delu svetske javnosti je odgovaralo da se umanji odgovornost Hrvatske i Vatikana za Drugi svetski rat, kao i za rat devedesetih na Balkanu. Taj trend je nastavljen i 2007, kada je u Jasenovcu otvorena nova hrvatska izložba o logoru na kojoj je predstavljen spisak od 69.842 ubijenih. Tom otvaranju su prisustvovali i predstavnici centra „Simon Vizental“.
Srbi su bili šokirani letom izraelskih aviona ove godine nad Kninom tokom hrvatskog obeležavanja „Oluje“.
– Ovaj užasni postupak nije učinio izraelski narod, nego vlada. Mislim da frakcija u vladi, znajući da Vatikan stoji iza evropskog neprijateljstva prema Izraelu, pokušava da udovolji Vatikanu tako što će pomoći da se očisti obraz njihovog omiljenog ljubimca. Istina je da se ugađanje Vatikanu uvek rđavo vrati, i mislim da su mnogi Izraelci užasnuti ovim činom.
Oko „Oluje“ ste se sporili i sa Slobodanom Miloševićem dok ste mu pomagali u Hagu?
– On je bio tragična figura tragičnog dela istorije. U poslednjem od sedam naših dugačkih razgovora, pitao sam ga zašto nije vojno intervenisao u Krajini i sprečio egzodus stanovništva, na šta mi je odgovorio da je bio ubeđen da će to učiniti Unprofor. Naljutio se na mene kada sam mu spomenuo da Unprofor ni prostom nije mrdnuo prethodno u maju 1995. tokom akcije „Bljesak“, i praktično smo se tako i razišli. Iz najbolje namere sam mu zamerio i to što je pred sudom „priznao“ masakr u Srebrenici, mada je dobro znao da se on nije dogodio.
Pomenuli ste Srebrenicu?
– Već šest godina istražujem događaj iz jula 1995. i uskoro mi izlazi knjiga. Genocid se, naravno, nije dogodio. Sve liči na „slučaj Drajfus“. Srpskim oficirima i političarima je presuđeno za nešto što se nije dogodilo. Izvori ove prevare se takođe nalaze u Vatikanu, a sve je režirano da se uništi ponos Srba i da se oni duboko traumatizuju.
Zašto Srbi smetaju?
– Zločin Srba je njihovo postojanje, što znači da su odbili da se prilagode i podvrgnu kontroli Vatikana, i što su svedoci vatikanskog saučesništva u nacističkim i ustaškim zločinima u Drugom svetskom ratu. Štaviše, Vatikan želi da kontroliše rusko pravoslavlje, a srpski otpor ima veliki uticaj na ruski narod, koji u velikoj meri poštuje Srbe. Zato Srbi moraju biti pokoreni, slomljeni i diskreditovani.
HRVATSKA NIJE NORMALNA ZEMLJA
Prvi ste, još 2006. godine, ukazali na Marka Perkovića Tompsona i njegovu muziku?
– Mislite na moje pismo senatoru Krisu Evansu iz Kanbere? Tada sam ga upozorio ko dolazi u goste i šta peva, apelujući da se tom nacisti zabrani ulazak u Australiju. Pratim vašu štampu i vi tek sad polemišete o tome da li je on fašista ili ne. U svakoj normalnoj zemlji takav čovek bi bio zatvoren. Hrvatska nije normalna zemlja!
(Novosti)
Bravo i hvala Vam gospodine Džered Izrael na Všem doprinosu demaskiranja politike kontinuiteta sadašnje NDHrvatske i one iz vremena Pavelićeve NDH. Kao i na potvrdi (pozivajući se na relevantne izvore i dokumenta) da se radi o “od preko milion žrtava ustaškog zločina” što je daleko realnije od brojke koju prezentiraju proustaške i ustaške vlasti u Zagrebu umanjujući broj žrtava za preko 20 puta!